Јеванђеље по Јовану

После тога обилажаше Исус Галилеју, јер по Јудеји није хтео да иде, јер Јудеји гледаху да му смрт спреме.

Близу беше Јудејски празник Сеница.

Тада му браћа његова рекоше: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дела која чиниш,

јер нико не ради тајно кад тражи да буде познат. Кад ти чиниш таква дела, покажи се свету.

Јер ни браћа његова не вероваху у њега.

Рече њима Исус: Време моје још није дошло, а ваше је време свагда готово.

Не може свет мрзети вас, а мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.

Изиђите ви на овај празник; ја нећу ићи, јер се моје време није још навршило.

Рекавши им то оста у Галилеји.

Пошто браћа његова иђоше на празник, изиђе и он сам, не јавно, него као тајно.

Јудеји га тражаху о празнику и говораху: Где је он?

И бејаху за њега многе распре у народу. Једни говораху: Добар је, а други није, него вара народ.

Али нико не говораше јавно за њега, о страха од Јудеја.

У половини праника дође Исус у храм и стаде учити.

Јудеји се чуђаху говорећи: Како овај зна Писма, а није их учио?

Тада им Исус одговори: Моја наука није моја, него онога који ме посла.

Ко хоће његову вољу вршити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Ко сам од себе говори, тражи своју славу, а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и нема у њему неправде.

Не даде ли Мојсије вама закон? -, И нико од вас не живи по закону! Зашто тражите да учините да будем убијен?

Народ одговори: Је ли зли дух у теби? Ко тражи да будеш убијен?

Исус им одговори: Једно дело учиних, и сви се томе чудите.

Мојсије вам ипак даде да се обрезујете, (не да је то од Мојсија, него од отаца) и у суботу обрезујете човека.

Ако се човек у суботу обрезује, да се не квари закон Мојсијев, зашто се онда срдите на мене што целог човека исцелих у суботу?

Немојте судити по спољашњости, него судите по правди!

Неки Јерусалимљани говораху: Није ли то онај кога траже да се погуби?

И гле, он слободно говори, и ништа му не кажу! Да не познаше старешине да је он заиста Христос?

Али овога знамо од куда је, а Христос кад дође, нико неће знати од куда је.

И Исус, учећи у храму повика: Ви ме познајете, и знате од куда сам! Ја не дођох сам од себе, али онај који ме посла истинит је, а ви га не знате.

Али га ја знам, јер сам ја од њега, и он ме посла.

Они гледаху да га ухвате, али нико не метну руке на њега, јер још не беше дошао час његов.

Многи у народу вероваше у њега и говораху: Кад дође Христос, хоће ли он више чудеса чинити, него што овај чини?

Фарисеји чуше од народа тај говор за њега. И тада првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.

Исус рече: Још сам замало с вама, па идем к ономе који ме посла.

Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где ја будем ви не можете доћи.

Јудеји рекоше на то међу собом: Куда ће овај ићи, а да га ми не нађемо? Хоће ли ићи онима који су међу Грцима раштркани, и хоће ли он Грке учити?

Шта значи она реч што рече: "Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где ја будем ви не можете доћи?"

У последњи велики дан празника, стојећи, повика Исус: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

Ко у ме верује, из његовог ће тела потећи реке живе воде, као што Писмо каже.

Многи из народа, чувши ове речи, говораху: Ово је заиста пророк.

Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

Не каже ли Писмо да ће Христос доћи од потомства Давидова, и из села Витлејема, одакле беше Давид?

Тако због њега наста распра у народу.

Неки од њих хтедоше да га ухвате, али нико не метну руке на њега.

Тад се слуге вратише к првосвештеницима и фарисејима. И ови им рекоше: Зашто га не доведосте?

Одговорише слуге: Никад човек није тако говорио као тај човек.

Фарисеји им одговорише: Зар се се и ви дадосте завести?

Веровали га ко од старешина или од фарисеја?

Него народ овај који не зна закона, проклет је.

Рече им Никодим, који је долазио к Исусу ноћу, и који беше један од њих:

Суди ли наш закон човеку пре него се он саслуша и сазна се шта учини?

Одговорише му: Јеси ли и ти Галилејац? Разгледај, и видећеш да пророк из Галилеје не долази.

И отидоше сваки својој кући.