Дела апостолска

Прву сам ти књигу, Теофиле, написао о свему ономе што је Исус започео радити и учити, од почетка

до дана кад се узнесе на небо, пошто по Духу Светоме даде своје заповести апостолима које изабра.

По страдању своме појави се он пред њима жив и даде им многе истинске доказе о томе, показујући им се преко четрдесет дана и говорећи им о краљевству Божјему.

Кад он беше с њима, каза им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, "које чусте" - рече - "од мене;

јер је Јован крстио водом, али ви ћете се ускоро крстити Духом Светим."

Тада га апостоли ту скупљени питаше: Господе, хоћеш ли ти у то време повратити краљвство Израиљево?"

А он им рече: Није ваше знати времена и часове које Отац својом влашћу одреди,

него ћете ви примити силу Духа Светога, који ће да сиђе на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.

Пошто то рече, подиже се, док га они гледаху, и облак га однесе испред очију њихових.

И како они држаху очи упрте у небо док се он узношаше, гле, стадоше поред њих два човека у белим хаљинама,

и рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате у небо? Овај Исус, који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да отиде на небо.

Тада се они вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

Кад стигоше, попеше се у собу где обично стајаху. То беху Петар, Јаков, Јован, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симун Зилот и Јуда Јаковљев.

Сви ови бејаху једнако на молитви са женама и с Маријом, матером Исусовом, те с браћом његовом.

У те дане уста Петар усред браће -, а беше се скупило око сто и двадесет особа, - и рече:

Људи, браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који беше вођ онима који ухватише Исуса.

Јер се он бројаше с нама и беше примио део од ове службе.

Он дакле стече њиву од плате злочиначке и, обесивши се, пуче по среди и изасу се утроба његова;

и постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, што значи њива крвна.

Јер је писано у књизи псалама: "Опустео стан његов, и у њему нико жив не био!" и: "Чин његов нека други прими!"

Треба дакле од ових људи који нас пратише кроз све време што Господ Исус проведе с нама,

почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде један који би нам се придружио као сведок његова ускрсења.

И они поставише двојицу, Јосифа, који се звао Варсава, а беше прозван Јуст, и Матија,

па рекоше ову молитву: Ти, Господе, који познајеш срца свију, одреди кога си од ове двојице изабрао

да прими место ове службе и апостолства из кога се одметну Јуда да би доспео на своје место.

И бацише коцке за њих и коцка паде на Матију, који се придружи једанаесторици апостола.