Дела апостолска

У оно време краљ Ирод стаде да мучи неке чланове цркве,

те учини да се Јаков, брат Јованов, погуби мачем.

Видећи да је то по вољи Јудејима, даде ухапсити и Петра (а бејаху дани бесквасних хлебова),

којега, ухвативши и бацивши у тамницу предаде стражи од четири вода по четири војника, с намером да га по Пасхи изведе пред народ.

Петар дакле беше под стражом у тамници, и црква је не престајаше да се моли за њега Бога.

На ноћ пре дана кад је Ирод хтео да га изведе пред суд, спаваше Петар, окован у двоје вериге, међу двојицом војника, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

И гле, појави се анђео Господњи, и засветли у тамници. Гурнувши га у ребра, пробуди анђео Петра и рече му: Брже устани! И вериге му спадоше с руку.

Анђео му рече: Опаши се и обуј обућу своју. - И он учини тако. - И рече му анђео: Обуци хаљину своју и хајде за мном.

Петар изиђе и пође за њим, не знајући да је истина што анђео чињаше, и мислећи да је то неко привиђење.

Кад прођоше прву и другу стражу и дођоше к вратима гвозденим која воде у град, она им се сама отворише, и они изиђоше и прођоше једну улицу, и анђео га тад остави.

Кад дође к себи, рече Петар: Сад заиста видим да Бог посла анђела свога, те ме избави из руку Иродових и од свега што је народ јудејски очекивао.

Пошто се размисли, упути се кући Марије матере Јована, који се зваше Марко, где многи бејаху сабрани на молитви.

Куцну на врата од дворишта, и једна слушкиња, по имену Рода, приближи се да ослушкује.

Она позна Петров глас, и од радости, у место да отвори врата, истрча да јави да је Петар пред вратима.

Они јој рекоше: Ти си луда. Али она потврди да је тако. А они рекоше: То је анђео његов.

Међутим Петар једнако куцаше. Отворише и зачудише се кад га видеше.

И Петар, давши им знак руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице -, и рече: Јавите ово Јакову и браћи. Па изиђе, и отиде на друго место.

Кад би дан, војници су били у великој узбуни да би сазнали шта то би од Петра.

А кад га Ирод потражи, и не нађе се, испита стражаре и заповеди да их изведу на губилиште. После тога изиђе из Јудеје у Ћесарију, и остаде ту.

Ирод је био рђаво расположен према Тирцима и Сидонцима. Али се они споразумеше и заједно дођоше к њему, и пошто придобише Власта, коморника краљева, тражише мир, јер њихове земље довозаху храну од краљевства његова.

У одређени дан, одевен у краљевске хаљине и седећи на престолу, ослови их Ирод јавно пред народом.

Народ викну: Глас Божји, а не човечји!

Тог истог часа удари га анђео Господњи, јер не даде славу Богу, и, изгризен од црва, издахну.

Али се реч Божја све више ширише и множаше се број ученика.

Варнава и Савле, испунивши поруку, вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована који се зваше Марко.