Дела апостолска

Међутим они Јудеји који не вероваше, подбунише и раздражише духове паганаца на браћу.

Али они осташе доста времена говорећи отворено, утемељени у Господу, који сведочаше реч милости своје, и даваше те се збиваху знаци и чудеса рукама њиховим.

Народ се у граду подели: једни бејаху за Јудеје а једни за апостоле.

И како се паганци и Јудеји са својим главарима спремаху да их изгрде и да их каменују,

дознавши за то, склонише се Павле и Варнава у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову,

и онде јавише јеванђеље.

У Листри сеђаше немоћан у ногама један човек, који беше хром од рођења и не беше никада ходио.

Он слушаше говор Павлов, и Павле погледајући на њега, и видећи да има веру да постане здрав,

рече јаким гласом: Исправи се на ноге своје! И он скочи и прохода.

Кад народ виде шта учини Павле, подигоше сви глас свој, говорећи ликаонски: Богови у обличју људи сиђоше к нама!

И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуром, јер је он реч водио.

А свештеник Јупитера, чији храм беше на уласку у град, дотера јунце и донесе венце пред врата, и хтедне да народ принесе жртву.

Кад за то чуше апостоли Варнава и Павле, раздреше хаљине своје и скочише међу народ вичући:

Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, и јављајући вам јеванђеље, молимо вас да се оканите ових лажних ствари и да се обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

који у прошлим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима,

и опет не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба кишу и године родне, дајући вам обилно и хране и весеља за срца ваша.

И ово говорећи, једва успеше да уставе народ да им не приноси жртве.

Дођоше тад из Антиохије и из Иконије неки Јудеји, који, подговоривши народ, пошто засуше Павла камењем, извукоше га из града мислећи да је мртав.

Али се ученици његови скупише около њега, и он уста и уђе у град. Сутрадан отпутова са Варнавом у Дерву.

И проповедавши у ономе граду јеванђеље, и пошто придобише известан број ученика, вратише се у Листру, у Иконију и у Антиохију,

утврђујући душе ученика и препоручујући им да устрају у вери, и говорећи да ћемо кроз многе невоље ући у краљевство Божје.

Учинише да се поставе старешине по свим црквама, и пошто се молише и постише, препоручише их Господу, у кога вероваху.

Прошавши затим Писидију, дођоше у Памфилију.

јавише реч Господњу у Перги, и сиђоше у Аталију.

Оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани милости Божјој за дело које свршаваху.

Чим стигоше, сабраше цркву и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори паганцима врата вере.

И осташе онде доста дуго с ученицима.