Дела апостолска

Неки људи који бејаху дошли из Јудеје, учаху браћу говорећи: Ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасити.

Павао и Варнава имаше с њима распру и живу препирку, и браћа одредише да Павле и Варнава и неки дру ги од њих иду горе у Јеруслаим к апостолима и старешинама, да уреде то питање.

И они, пошто беху испраћени од цркве, проследише пут кроз Феникију и Самарију, казујући им о обраћење паганаца, и дадоше велику радост свој браћи.

Кад стигоше у Јерусалим, примише их црква апостоли и старешине, и они им казаше све што учини Бог с њима.

Онда усташе неки од странке фарисејске, који бејаху примили веру, и говораху да паганце треба обрезати и захтевати од њих да држе закон Мојсијев.

Апостоли и старешине сабраше се да то извиде ту ствар.

И како наста дуга распра, уста Петар и рече: Људи, браћо! Ви знате да Бог од првих дана учини избор између вас, да из мојих уста чују паганци реч јеванђеља и да приме веру.

И Бог који познаје срца, посведочи им, дајући им Духа Светога као и нама,

и не постави никакве разлике између нас и њих, очистивши вером срца њихова.

Сад дакле што искушавате Бога и хоћете да метнуте ученицима јарам на врат, који ни оцеви наши ни ми не могосмо понети?

Него ми, милошћу Господа Исуса Христа, верујемо да ћемо се спасити исто као и они.

Онда ућуташе сви и слушаше Варнаву и Павла, који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог преко њих међу паганцима.

Кад они престаше да говоре, проговори Јаков, и рече:

Људи, браћо, послушајте ме! Симон каза како је Бог најпре погледао на народе, да изабере који ће од њих име његово носити,

и с тим се слажу речи пророка, као што је написано:

"Затим ћу се вратити и опали дом Давидов подигнути, оправићу развалине његове и на ново ћу га уздигнути,

да остатак људи Господа тражи а и сви народи над којима име моје се призива, говори Господ који све то чини

и коме је све то од искона познато".

Зато ја велим да се не праве тешкоће паганцима који се к Богу обраћају,

Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима људе који га проповедају, јер се он чита сваке суботе у синагогама.

Тада апостоли и старешине са свом Црквом нађоше за добро да изаберу између себе и пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду, који се зваше Варсава, и Силу, људе виђене међу браћом,

и дадоше им писмо овако састављено: "Апостоли, Старешине и Браћа, браћи из паганства у Антиохији, у Сирији и Киликији, поздрав!

Како смо чули да неки од људи који су од нас, изишли, а који ми не дадосно никакав налог, сметаше вас говорима својим и узнемирише душе ваше,

то нађосмо за добро, пошто се овде сви сабрасмо, да изаберемо изасланике и да вам их пошаљемо с љубљеним нашим Варнавом и Павлом,

с овим људима који су живот свој изложили за име Господа Исуса Христа.

Посласмо вам дакле Јуду и Силу, који ће вам то и усмено казати.

Јер изгледа добро Светоме Духу и нама, да никаквих тегоба не мећемо на вас осим ових потребних:

да се чувате меса жртвованог идолима, крви, удављених животиња и блуда -, од чега ћете добро чинит да се чувате. Будите здрави!"

И они, опростивши се од Цркве, пођоше у Антиохију и предаше посланицу сабраном народу.

Кад је они прочиташе, обрадоваше се утесикоју им она даваше.

А Јуда и Сила, који бејаху и пророци, многим говорима утешише и утврдише браћу.

И пошто беху онамо неко време, отпустише их браћа с миром к онима који их беху послали.

Али Сила нађе за добро да остане онамо.

Павле и Варнава осташе у Антиохији, учећи и јављајући с многим другима добру вест речи Господње.

После неколико дана рече Павле Варнави: Да се вратимо и да обиђимо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу, да видимо како живе.

Варнава хтедне да узму са собом и Јована, прозваног Марка,

али Павле сматраше за добро да не узму са собом онога који је још у Памфилији био одступио од њих и не беше ишао с њима на дело.

Тако посаде распра, и они се раздвојише и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

Павле изабра Силу и оде на пут препоручен од браће милости Божјој.

Он пропутова Сирију и Киликију, утврђујући Цркве.