Дела апостолска

Прошавши Амфипољ и Аполонију, Павле и Сила стигоше у Солун, где су Јудеји имали једну синагогу.

По обичају своме, Павле уђе у њу, и три је суботе расправља с њима о Писму,

показујући и доказујући им да је требало да Христос пострада и ускрсне из мртвих. И Исус, кога ја, рече, вама проповедам, он је који је Христос.

Неки се од њих уверише и присташе с Павлом и Силом, а тако исто и велико мноштво побожних Грка и немало виђених жена.

Али завидни Јудеји узеше неке зле људе из простога народа, скупише свет и узбунише град. Пођоше на кућу Јасонову, и ту тражаху Павла и Силу, да их изведу пред народ.

А кад њих не нађоше, притегоше Јасона и неке од браће пред званичнике градске, вичући: Ови људи што замутише цео свет, дођоше и овде,

и Јасон их прими. Они сви раде против царевих заповести, говорећи да има други краљ, Исус.

Тим речима смутише они народ и званичнике, који то чуше,

који не пустише Јасона и остале него пошто примише јемство од њих.

Ти Јудеји беху племенитији од оних у Солуну. Они примише реч свим срцем, и сваки дан проучаваху Писма, да виде је ли тачно оно што им се казиваше.

Тако примише веру многи од њих као и многе виђеније грчке жене и многи људи.

Али кад Солунски Јудеји дознаше да Павле и у Верији проповеда реч Божју, дођоше онамо да раздраже и узбуне народ,

и браћа онда одмах отправише Павла у приморје; а Сила и Тимотеј осташе у Верији. Павле у Атени - Проповед на Ареопагу

Пратиоци Павлови испратише га до Атине, и примивши заповест за Силу и Тимотеја да дођу што брже к њему, вратише се.

Док их Павле чекаше у Атени, раздражи се дух његов у њему, гледајући тај град пун идола.

Он говораше с Јудејима и с богобојазним људима у синагоги, а на тргу сваки дан с онима с којима се среташе.

Неки од епикурејских и стојичких философа стадоше разговорати с њим, и једни од њих говораху: Шта хоће овај говорџија? А други, чујући да проповеда Исуса и ускрсење, говораху: Изгледа да туђе богове проповеда.

Па га узеше и одведоше на Ареопаг, говорећи: Можемо ли знати каква је то нова наука што ти казујеш?

Јер нешто ново мећеш у уши наше. Хоћемо дакле да знамо шта то може бити.

А сви Атињани и странци који пребиваху у Атини провођаху своје време само у говорењу и у слушању новости.

Павле, стојећи насред Ареопага, рече: Људи Атињани! По свему видим да сте врло побожни;

јер пролазећи вашим градом, и мотрећи ваше светиње, нађох и олтар на коме је написано: "Богу непознатоме!" Оно што ви не познајући поштујете, то је оно што ја вама јављам.

Бог који је створио свет и све што је у њему, он, који је господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима.

Њему не служе руке човечје, као да би му што требало, њему, који сам даје свима живот и дисање и све.

Он је учинио да сви људи, који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме, одредивши трајање вемена и границе њихових станова;

он је хтео да они траже Господа, и да се труде да га нађу, мада није далеко ни од једнога од нас,

јер у њему имамо животи покрете и биће. То и неки од ваших песника рекоше: "Ми смо род његов" ...

Кад смо дакле род Божји, немамо да мислимо да Божанство личи злату или сребру или камењу истесаном вештином и радом људи.

Не водећи рачуна о временима незнања, јавља сад Бог свим људима да они имају да се покају;

јер је он одредио дан у који ће целоме свету судити по правди, преко човека кога утврди, о чему даде свима поуздан доказ, ускрснувши га из мртвих...

Кад чуше реч о ускрсењу из мртвих, тад се једни ругаху, а једни рекоше: Слушаћемо те о томе други пут. -

Тако Павле отиде од њих.

Али неки људи ипак присташе уза њ и примише веру, као Дионисије Ареопагит, једна жена по имену Дамара и други с њима.