Дела апостолска
Дела апостолска, глава 19
Док је Аполос био у Коринту, пролазећи кроз горње земље, дође Павле у Ефес. Нашавши ту неке ученике,
рече им: Јесте ли примили Духа Светога кад сте постали верници? А они му рекоше: Нисмо ни чули да постоји Дух Свети.
Он им рече: Којим се крштењем дакле крстисте? - Одговорише му: Крштењем Јовановим.
Тад Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће за њим доћи, то јест у Исуса Христа.
Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
А кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и они говораху језике и прорицаху.
А беше њих свега око дванаест.
После тога Павле уђе у синагогу, где слободно говори. Он три месеца учаше о стварима краљевства Божјега, настојећи да уверава оне који га слушаху.
Али како неки од њих остајаху тврди и неповерљиви, грдећи пред народом пут Господњи, одступи од њих, одлучи ученике, и учаше сваки дан у школи неког Тирана.
То је трајало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јудеји и Грци, слушаше реч Господњу.
И Бог чињаше велика чудеса рукама Павловим,
тако да су и рубље и убрусе који беху додирнули тело његово носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
Неки заклињачи, скитнице јудејске , покушаше да над онима у којима бејаху зли духови призову име Господа Исуса говорећи: Заклињем вас Исусом кога Павле проповеда!
Који ово чињаху бејаху седам синова Скеве, Јудејина, првосвештеника.
Зли дух им одговори: Исуса познајем и Павла знам, али ви ко сте?
И човек у коме беше зли дух скочи на њих, надвлада их и притиште их пода се, тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
За то дознаше сви Јудеји и Грци који беху у Ефесу, и све њих обузе страх, и величаше се име Господа Исуса;
и многи од оних што вероваху, долажаху да исповедају и казују шта беху урадили,
и неки од оних који се беху бавили чарањем, скупивши књиге своје спалише их пред свима, а рачуна се да су вределе педесет хиљада сребрнака.
Тако реч Господња напредоваше у моћи и у снази.
Пошто се ово сврши, намисли Павле да иде у Јерусалим, пролазећи кроз Македонију и Ахају, и рече: Пошто будем тамо, треба да видим и Рим.
И посла у Македонију двојицу од својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а он оста неко време у Азији.
У то време подиже се велика буна због пута Господњега.
Неки Димитрије, кујунџија, грађаше сребрне Дијанине храмове и даваше својим радницима велике зараде.
Он њих скупи заједно са другима од истога заната и рече им: Људи, ви знате да од овога заната зависи наше благостање.
и ви видите и чујете да не само у Ефесу, него готово по свој Азији, овај Павле увери и одврати много света, говорећи да богови који се рукама човечјим граде нису богови.
Опасност која од тога прети није само у томе што ће се наш занат упропастити, него се неће марити ни за храм велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и цео свет поштује.
Кад они то чуше, напунише се гнева и стадоше викати: Велика је Дијана Ефеска!
Сав се град узбуни. Они сви скупа навалише у позориште, вукући на силу Гаја и Аристарха, Македонце, супутнике Павлове.
Павле хтеде да се покаже пред народом, али не дадоше му ученици;
а и неки од Асијархи који му бејаху приајтељи, поручише му да не иде у позориште.
Једни викаху једно а други друго, јер је у збору било забуне, а већи део и не знаше зашто су се скупили.
Тад извукоше из народа Александра, кога Јудеји гураху, и Александар дајући знак руком, хтеде да говори народу.
Али кад га препознаше да је Јудејин, сви су у један глас скоро два сата викали: Велика је Дијана Ефеска!
Међутим званичник, утишавши народ, рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да је град Ефес чувар храма велике богиње Дијане, и њене небеске слике?
Кад то не може нико одрећи, ваља да будете мирни и ништа нагло да не чините.
Јер ви доведосте ове људе који нити су храм Дијанин оскврнули, нити вређају нашу богињу.
А Димитрије и радници његови ако имају какву тужбу, има судова а има и проконсул, па нека туже један другога.
Ако ли што друго иштете, нека се извиди на законитој скупштини;
јер можемо да будемо тужени ми за буну за оно што је данас било, и ничим не бисмо могли оправдати овај збор. Пошто то рече, распусти збор.
