Дела апостолска

Пошто се опростисмо од њих, укрцасмо се и пођосмо право на Кос, други дан на Род, а оданде у Патару,

и нашавши лађу која је полазила у Феникију, уђосмо у њу и одвезосмо се.

Кад нам се указа Кипар, остависмо га на лево, настављајући пут поред обале Сирске, и пристадосмо у Тиру, јер је онде требало да се истовари лађа.

Нађосмо ученике и остасмо онде седам дана. Духом надахнути говораху они Павлу да не иде у Јерусалим.

Али кад се наврши седам дана, кренусмо даље; и испратише нас сви са женама и децом до иза града. Клекнувши на обалу помолисмо се,

и опростивши се један с другим уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.

Завршујући пловљење из Тира стигосмо у Птолемаиду, где се поздрависмо с браћом и остадосмо с њима један дан.

Сутрадан проследисмо пут и дођосмо у Ћесарију. Ушавши у кућу Филипа Јеванђелиста, који беше један од седморице, остасмо код њега.

Стојећи ми пак онде више дана, сиђе из Јудеје један пророк, по имену Агав,

који дошавши к нама, узе појас Павлов, свеза своје руке и ноге, и рече: Ево што Дух Свети говори: Човека, чији је овај појас, овако ће свезати Јудеји у Јерусалиму, и предаће га у руке паганцима.

Кад то чусмо молисмо Павла и ми и они који беху из онога места, да не иде у Јерусалим.

Али он одговори: Што плачете и цепате ми срце? Готов сам не само свезан бити, него и умрети у Јерусалиму за име Господина Исуса.

И како се он не даваше одвраћати, умирисмо се и рекосмо: Нека буде воља Господња!

После тих дана спремисмо што нам требаше за пут и кренусмо у Јерусалим.

С нама пођоше још и неки ученици из Ћесарије, и водише нас неком Мнасону из Кипра, старом ученику, код кога смо имали да станујемо.

Кад стигосмо у Јерусалим, примише нас браћа радосно.

Сутрадан Павле пође с нама к Јакову, и ту се скупише све старешине.

Поздравивши се с њима, каза он редом шта учини Бог у паганцима преко његове службе.

А они, чувши то, хваљаху Бога, па му рекоше: Ти видиш, брате, колико је хиљада Јудеја који примише веру, и сви су ревни за закона.

Али су они сад чули да ти учиш отпадању од закона Мојсијева све Јудеје који живе међу паганцима, казујући им да не треба обрезивати синове нити се држати предања.

Шта ћемо дакле сад? - Народ ће се без сумње сабрати, јер ће чути да си дошао.

Учини зато ово што ћемо ти рећи: У нас има четири човека који су се заветовали Богу.

Узми њих и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе није истина, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

А за паганце који примише веру ми смо решили и писали им да они то ништа не држе, осим да се чувају од меса жртвованог идолима, од крви, удављених животиња и од блуда.

Тада Павле узе оне људе, очисти се, и сутрадан уђе у храм да јави дан кад ће се извршити очишћење и принесе жртва за свакога од њих.

Кад је имало да се наврши седам дана, Азијски Јудеји видевши Павла у храму, побунише сав народ, и метнуше руке на њега,

вичући: Људи, Израиљци, у помоћ! Ево човека који против народа и закона, и против овог места учи све свуда, па још и Грке уведе у храм, и оскврни ово свето место.

Јер они бејаху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, за кога мишљаху да га је Павле увео у Храм.

Цео се град узбуни и навали са свију страна, и ухвативши Павла, извукоше га напоље из храма, и одмах се затворише врата.

И како хтедоше да га убију, дође глас к трибуну кохорте, да се побуни сав Јерусалим.

Он одмах узе војнике и центурионе и дотрча на њих. А они, видевши трибуна и војнике престаше бити Павла.

Трибун му се приближи, узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, па упита ко је он и шта је учинио.

Али једни викаху једно а други друго по народу, и како не могаше од буне ништа право да разуме, заповеди да га одведу у тврђаву.

Кад Павле би на степеницама, мораше га војници носити од силе народа.

Јер за њим је иђаше мноштво народа вичући: Да се погуби!

На самом улазу у тврђаву рече Павле трибуну: Је ли ми слободно да ти речем нешто? Трибун му одговори: Зар знаш грчки?

Ниси ли ти онај Египћанин који пре неки дан подбуни и одведе у пустињу четири хиљаде разбојника?

Ја сам Јудејин -, рече Павле -, из Тарса у Киликији грађанин града који није непознат. Молим те допусти ми да говорим народу.

Пошто му трибун то допусти, стаде Павле на степеништу и махну руком на народ. Наста велика тишина и Павле проговори јебрејски и рече: