Дела апостолска

Гледајући право у синедрион рече Павле: Људи, браћо! Ја сам се у потпуно доброј савести владао пред Богом до самих ових дана...

Првосвештеник Ананија заповеди онима који бејаху близу њега да га ударе по устима.

Тада му Павле рече: Тебе ће Бог ударити, зиде окречени! Ти седиш да ми судиш по закону, и ти преступаш закон заповедајући да ме бију.

Они који беху близу њега рекоше му: Ти вређаш Божјег првосвештеника!

А Павле рече: Ја нисам знао, браћо, да је то првосвештеник, јер је написано: "О старешини народа свога нећеш зло говорити".

Знајући Павле да један део сабора беше састављен од садукеја, а други од фарисеја, повика у синедриону: Људи, браћо! Ја сам фарисеј, син фарисејев, а за наду и за ускрсење из мртвих доведен сам пред суд.

Кад он то рече, настаде распра међу фарисејима и садукејима, и сабор се раздели.

Јер садукеји говоре да нема ускрсења, и да не постоје ни анђели, ни дух, а фарисеји признају и једно и друго.

И настаде велика вика, и уставши неки књижевници од стране фарисејске, упустише се у живу препирку, и рекоше: Ми никаква зла не налазимо на овом човеку. Може бити дух или анђео проговори му.

Али како распра посташе све жешћа, бојећи се трибун да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници, да га отму од њих, и да га одведу у тврђаву.

Ону ноћ појави се Господ Павлу, и рече: Буди срчан, јер као што си сведочио за мене у Јерусалимну, тако треба и у Риму да сведочиш.

Кад би дан, заверише се Јудеји, заклињујући се међу собом и говорећи да неће ни јести ни пити док не убију Павла.

Беше их више од четрдесет који се тако заверише,

и они пођоше к првосвештеницима и старешинама, којима рекоше: Заклетвом се заверисмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.

Сад дакле ви са синедрионом обратите се трибуну, да га изведе пред вас, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.

Али син сестре Павлове, чувши за ову заверу, дође и уђе у тврђаву, и извести Павла.

Центурион узе момка, одведе га трибуну и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да доведем к теби ово момче који има нешто да ти рече.

И трибун, узевши момка за руку, упита га насамо: Шта имаш да ми јавиш?

А он рече: Јудеји се договорише да те замоле да сутра изведеш Павла пред синедрион, као да би хтели боље испитати за њега.

Немој их послушати, јер га чекају више од четрдесет њихових људи, који су се заверили да неће ни јести ни пити док га не убију. Сад су они готови, и не чекају него на твоје пристајање.

Трибун отпусти момка, пошто му нареди да никоме не казује да му је то јавио.

Дозва затим два центуриона и рече им: Од трећег сата ноћи држите у приправности двеста војника; седамдесет коњаника и двеста стрелаца, сремних да иду у Ћесарију.

Да се спреме и коњи за Павла, и да га жива и здрава испрате намеснику Феликсу.

И написа писмо овакво састављено:

"Клаудије Лисија честитоме намеснику Феликсу поздрав!

Овог човека ухватише Јудеји и хтедоше да га убију, кад ја дођох с војницима и отех им га, дознавши да је Римљанин.

Желећи сазнати зашто га криве, изведох га пред њихов синедрион.

Тада нађох да га криве за питања њиховог закона, и да није починио никакво дело које заслужује смрт или тамницу.

Извештен да Јудеји спремаху том човеку замке, одмах га упутих к теби, дајући на знање тужиоцима његовим да они имају теби да се обрате. Здраво!"

Војници, по наредби коју беху примили, узеше тад Павла и одведоше га ноћу у Антипатриде.

Сутрадан, пустивши коњанике да наставе пут с њим, вратише се у тврђаву.

Дошавши у Ћесарију, коњаници предаше писмо намеснику и изведоше Павла преда њ.

Намесник, прочитавши писмо, запита Павла из које је покрајине. Дознавши да је из Киликије,

рече: Испитаћу те кад тужиоци твоји дођу. И нареди да се он чува у Иродовом преторју.