Дела апостолска
Дела апостолска, глава 26
Агрипа рече Павлу: Допуштено ти је да говориш на своју обрану. И Павле, пруживши руку, овако се оправда:
За срећу своју сматрам, краљу Агрипа, што се данас пред тобом браним од онога за што ме Јудеји туже,
јер ти добро знаш њихове обичаје и препирке. Зато те молим да ме милостиво саслушаш.
Моје живљење од прве моје младости знају сви Јудеји, јер сам га провео у Јерусалиму у своме народу.
Они одавна знају, ако то хоће да признају, да сам као фарисеј живио по најстрожијем закону наше вере;
а сад стојим пред судом за то што се надам да ће се испунити обећање које Бог обрече оцевима нашим,
1 Мој:3:15 5 Мој.:18:15 2 Сам.:7:12 Псал.:32:11 Иса.:4:2 Језек.:21:12 Дан.:9:24 Мал.:3:1 Дела:13:32 Дела:28:20 Рим.:15:8 кому се надају свих дванаест колена наших која дан и ноћ бепрекидно служе Богу. За ову наду оптужен сам, краљу, од Јудеја.
Шта! Зар вам се чини невероватно да Бог ускрсава мртве?
Што се мене тиче, ја држах да ми је дужност била да жестоко радим против имена Исуса Назарећанина.
То сам и радио у Јерусалиму. Многе сам од светих у тамницу затворио, примивши за то власт од првосвештеника, и кад их на смрт стављаху, пристајах својим гласом уз глас свих осталих.
Често сам их и по свим синагогама кажњавао и присиљавао да хуле. У својој крајњој мржњи на њих гонио сам их и по туђим градовима.
Ради тога пошао сам био у Дамаск с одобрењем и дозволом првосвештеника.
Путем, а у подне, краљу, видех с неба светлост већу од сијања сунчанога, која блесну около мене и другова мојих.
Сви падосмо на земљу, и ја чух глас који ми јебрејским језиком говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко би ти било противу бодила праћати се.
Ја одговорих: Ко си ти Господе? А он рече: Ја сам Исус, кога ти гониш.
Него устани и стани на ноге своје, јер ти се зато јавих да те учиним служитељем и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати.
Истргох те испред овог народа и испред паганаца, којима те шаљем,
да им отвориш очи, да се обрате од таме к светлости и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и наслеђе међу освећенима вером у мене.
Иса.:35:5 Лука:1:77 Лука:1:79 Дела:20:32 2 Кор.:6:14 Ефес:1:11 Ефес:4:18 Кол.:1:13 1 Пет.:2:9 1 Јов.:3:5 Зато, краљу Агрипа, не супротих се небеској појави,
и напре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, а затим и по свој земљи Јудејској и код паганаца, проповедах покајање и обраћење к Богу, путем достојних дела покајања.
Ево зашто ме Јудеји ухватише у храму и хтедоше да ме раскину.
Али, захваљујући помоћи Божјој, остах до самога овог дана сведочећи и пред малим и пред великим, ни у чему не одступајући од онога што пророци и Мојсије казаше да ће бити:
да ће наиме Христос претрпети и да ће, ускрснувши као први из мртвих, објавити светлост народу Јудејскоме и незнабошцима.
Како ово на одбеану своју изрече, рече Фест јаким гласом: Лудујеш, Павле, много знање твоје изводи те из памети!
Не лудујем, честити Фесте, - одговори Павле -, него речи истине и разума казујем.
Зна то краљ, коме и говорим слободно, јер сам уверен да му од овога ништа није непознато, јер се те ствари нису у ћошку догодиле.
Верујеш ли, краљу Агрипа, пророцима?... Знам да верујеш.
И Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме уверити да будем хришћанин.
Павле одговори: Било то брзо или касно, да Бог да да не само ти него и сви који ме данас слушају постану такви као и ја што сам, осим окова ових!
Краљ, намесник и Береникија и они који сеђаху с њима устадоше,
и идући разговараху се међу собом: Овај човек није учинио ништа што би заслужило смрт или тамницу.
И Агрипа рече Фесту: Овај човек могаше бити пуштен да се није жалио цару.
