Дела апостолска

Док Петар и Јован говораху народу, надођоше свештеници, главар храма и садукеји,

гневни што они уче људе и јављају у Исусу ускрсење из мртвих.

Они дигоше руке на њих и метнуше их у затвор до сутрашњега дана, јер већ беше вечер.

Али многи од оних који слушаше реч примише веру, и порасте број људи на пет хиљада.

Сутрадан скупише се главари народа, старешине и књижевници у Јерусалиму,

с Аном првосвештеником, Кајафом, Јованом и Александром и са свима, колико их год беше, од првосвештеничког пплемена.

И метнувши на среду Петра и Јована питаше их: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

Тада Петар, пун Духа Светога, рече: Главари народни и старешине Израиљеве!

Ако нас данас питате за милост удељену болесну човеку, да кажемо како је исцељен,

да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, кога ви разпесте, и кога Бог ускрсну из мртвих, стоји овај човек пред вама здрав.

Исус је: "камен који ви зидари одбацисте и који поста глава од угла."

Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти.

Кад они видеше постојаност Петрову и Јованову, и знајући да су људи нешколовани и прости, чуђаху се, и познаше да су били с Исусом.

Али видећи ту, поред њих, исцељенога човека, не могаху ништа одговорити.

Онда им наредише да изиђу из синедриона и саветоваше се међу собом,

говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер је свима становницима Јерусалима јасно да се велико чудо учини преко њих, и ми то не можемо одрећи.

Али да се то не разгласи још више по народу, да им строго и под претњама забранимо да више икоме говоре у оно име.

И дозвавши их, наредише им да ништа не говоре нити уче у име Исусово.

Одговорише им Петар и Јован: Судите ви сами је ли право пред Богом да вас више слушамо него ли Бога.

Јер ми не можемо не говорити о ономе што видесмо и чусмо.

Они им опет запретише, па их пустише, не знајући, због народа, како би их казнили, јер су хваљаху Бога за оно што се беше догодило.

Јер човеку који се оним чудом исцели беше више од четрдесет година.

Пошто беху пуштени, пођоше они к својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине.

Кад они то чуше, подигоше сви скупа глас к Богу, и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и мора и све што је у њима,

ти си преко Духа Светога, а устима оца нашега Давида, слуге свога, рекао: "Нашто ове буне по народима, ове луде мисли по племенима?

Усташе краљеви земаље и сабраше се кнезови на Господа и Помазаника његова."

Заиста се сабраше у овоме граду на светога Сина твога Исуса, кога си ти помазао, Ирод и Понтије Пилат с народима и племенима Израиљевим,

да учине све шта рука твоја и савет твој унапред одредише да буде.

И сад, Господе, погледај на претње њихове, и дај слугма својим да говоре са сваком поузданошћу реч твоју,

и пружи руку своју на исцељивање, и да знаци и чудеса бивају именом светога Сина твога Исуса.

Мноштво које беше примило веру беше једног срца и једне душе. Нико не говораше за имање своје да је његово, него им све бејаше заједничко.

Силно сведочаху апостоли за ускрсење Господа Исуса Христа, и милост велика беше на свима њима.

Јер ни један међу њима не беше сиромашан, јер колико их год бејаше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,

и метаху пред ноге апостолима, и даваше се свакоме што коме требаше.

Јосиф, прозвани од апостола Варнава, што значи Син утехе, Левит, родом из Кипра,

продаде њиву коју је имао и донесе новце, и метну их апостолима пред ноге.