Дела апостолска
Дела апостолска, глава 6
У те дане, пошто се намножише ученици, подигоше Јеленисти вику на Јевреје што се њихове удовице запостављају у раздавањима која се чињаху сваки дан.
Дванаесторица сазваше тад мноштво ученика, и рекоше: Не приличи нама да остављамо реч Божју, па да служимо око трпеза.
Нађите, дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светога и мудрости које ћемо поставити над овим послом.
А ми ћемо остати на молитви и у служби речи.
Овај предлог би угодан целом народу. И изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармену и Николу, прозелите из Антиохије,
и изведоше их пред апостоле, који, помоливши се, положише руке на њих.
Реч Божја растијаше, и множаше се у Јерусалиму. И многи се свештеници покораваху вери.
Стефан, пун милости и силе, чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
Тада устадоше неки из синагоге која се зове Слободњачка, и неки из Киринске и из Александријске синагоге, и неки из Киликије и из Азије, и препираше се са Стефаном.
Али они не могаху одолети мудрости и духу којим он говораше.
Тада подговорише неке људе који казаше: "Чули смо га да хули на Мојсија и на Бога."
И побунише народ, старешине и књижевнике, и нападоше на њега, ухватише га, и доведоше га пред синедрион.
Они изведоше лажне сведоке који говораху: "Овај човек не престаје хулити на свето места и на закон,
јер га чусмо да говори да ће Исус, онај Назарећанин, развалити ово место и изменити предања која нам предаде Мојсије."
Погледавши на Стефана, сви који сеђаху у синедриону, изгледаше им лице његово као лице анђела.
