Дела апостолска

Првосвештеник рече: Је ли тако?

Стефан одговори: Људи, браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него што се досели у Харан,

и рече му: Изиђи из земље своје и од рода свога, и иди у земљу коју ћу ти ја показати.

Тада он изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан, и оданде, по смрти оца његова, пресели га Бог у ову земљу, у којој ви сад живите.

И не даде му баштине у њој ни стопе, али обрече му је дати, њему и потомству његову после њега, мада он немаше деце.

Али Бог рече овако: Потомство ће твоје у туђој земљи пребивати, и биће у ропству, у буче мучено четири стотине година.

Али народу коме ће оно служити ја ћу судити, рече Бог. Затим ће изићи и служиће мени на овоме месту.

После тога даде Бог Авраму завет обрезања, и тако, родивши Исака, Аврам га обреза у осми дан; тако исто и Исак обреза Јакова, и Јаков дванаест патријарха.

Патријарси беху завидни на Јосифа и продадоше га у Египат. Али Бог би с њим,

и избави га од свих невоља његових, и даде му милост и мудрост пред Фараоном, краљем Египатским, који га постави намесником над Египтом и над целим домом својим.

И дође глад на сву земљу Египатску и Хананску. Невоља је била велика, а оци наши не налажаху хране.

Јаков чу да има пшенице у Египту, и посла најпре оце наше.

И кад они дођоше ту по други пут, препознаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

Јосиф дозва затим оца свога Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

Јаков сиђе у Египат, и ту умре; и умреше и оци наши.

Пренесоше их у Сихем и метнуше у гроб који је Аврам купио за новце од синова Еморових у Сихему.

Приближавало се време кад се требало да се испуни обећање за које се Бог закле Авраму, и народ се народи и намножи у Египту,

док наста други краљ у Египту, који не познаваше Јосифа.

Овај поступи зло према нашему роду, и измучи оце наше толико да своју децу бацаху, да не живе.

У то вријеме роди се Мојсије, који беше Богу угодан. Он би три месеца храњен у кући оца свога,

а кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгоји као сина.

Мојсије научи сву науку Египатску и би силан на речи и на делу.

Кад му је би четрдесет година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

И видевши да се једноме чињаше насиље, стаде да брани и освети онога који је беше злостављен, и уби Египћанина.

Он мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даваше спасење. Али они не разумеше.

Сутрадан дође он међу њих кад се бејаху побили, и поче да их мири, говорећи: Људи, браћа сте, зашто злостављате један другога?

Али онај који је злостављаше ближњега свога, отури га, говорећи: Ко је тебе поставио за главарем и судијом над нама?

Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Египћанина?

На те речи Мојсије побеже, и пође и настани се у земљи Мадијамској, где роди два сина.

Послије четрдесет година појави му се у пустињи горе Синаја анђео Господњи у пламену од купине.

Кад то Мојсије загледа, зачуди се тој појави, и како се приближаваше да види шта је, чу се глас Господњи:

"Ја сам Бог отаца твојих, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". И Мојсије, сав уздрхтан, не смедијаше да погледа.

Господ му рече: "Изуј обућу с ногу својих, јер је место на коме стојиш света земља.

Видео сам муку народа свога који је у Египту, чуо сам уздисање његово и сишао сам да га избавим. Иди сад, послаћу те у Египат."

Овога Мојсија кога они отурише, рекавши: "Ко те постави главарем и судијом"?, - овога Бог за главара и избавитеља посла преко анђела, који му се појави у купини.

То је онај који их изведе из Египта, чинећи чудеса и знаке у земљи египатској и у Црвеноме мору и у пустињи четрдесет година.

То је онај Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ, Бог ваш, подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене.

То је онај који беше у збору у пустињи с анђелом који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим прими речи живота, да их нама преда.

Њега не хтеше послушати оци наши, него га одбацише и окренуше се срцем својим ка Египту,

велећи Арону: "Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер овоме Мојсију, који нас је изведе из земље египатске, не знамо шта би".

И у те дане направише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се делу руку својих.

Тада се Бог окрену од њих, и предаде их да се клањају војсци небеској, као што је писано у Књизи пророка: "Јесте ли ми жртве и дарове приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?...

Ви носисте шатор Молохов и звезду бога Ремфана, кипове што начинисте да им се клањате! Зато ћу вас преко Вавилона преселити".

Оцеви наши имаху шатор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по прилици коју виде;

који и примише оцеви наши и донесоше с Исусом у земљу народа које отера Бог испред лица отаца наших, и ту оста све до времена Давида,

који нађе милост у Бога и измоли да нађе место за Бога Јаковљева,

а Соломон му сазида дом.

Али Свевишњи не пребива у храмовима руком сазиданим, као што говори пророк:

"Небо је престо мој, а земља је подножје ногама мојим. Какав дом ми можете ви сазидати, говори Господ, и које ће бити место почивања мога?

Не створи ли све то моја рука?"

Тврдоглави људи и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме! Као што су били оци ваши, тако сте и ви!

Који је пророк, кога оци ваши не прогонише? Они побише оне који унапред јавише долазак Праведника, кога сте и сад предали, и чији сте ви издајници и крвници постали;

ви који примисте Закон по заповестима анђела и не држасте га!...

Кад они то чуше, расрдише се у срцима својим и шкрипаху зубима на њ.

И он рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега с десне стране Бога.

Они тад повикаше јаким гласом, затискивајући уши своје и навалише на њега,

изведоше га из града и каменоваше га. Сведоци метнуше своје хаљине код ногу једног младића коме беше име Савле,

и каменоваше Стефана, који се мољаше и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!

Онда клече на колена и завапи јаким гласом: Господе, не прими им овај грех! И кад то рече усну.