Дела апостолска
Дела апостолска, глава 8
Савле беше одобрио убиство Стефаново. Тог дана подиже се велика хајка на Цркву Јерусалимску, и сви се разбегоше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.
Људи побожни сахранише Стефана и много га оплакаше.
Савле пак раскопаваше цркву, јер иђаше по кућама и истериваше људе и жене их предаваше их у тамницу.
Они што се беху разбегли иђаху од места до места, проповедајући вест добре речи.
Филип, сишавши у град Самаријски, проповедаше Христа.
Цео је народ пажљиво слушао оно што говораше Филип, кад чу и виде чуда која чињаше;
јер из многих изиђоше зли духови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише.
И у ономе граду би велика радост.
У граду беше пре један човек, по имену Симон, који сеправљаше важан и чараше и довођаше у чудо народ самаријски.
Сви, мали и велики, слушаху га пажљиво и говораху: То је сила Божја која се зове Велика!
И зато га слушаху што их много времена чинима изненађиваше.
Али кад вероваше Филипу, који им јављаше јеванђеље о краљевству Божјему и о имену Исуса Христа, покрстише се и људи и жене.
И сам Симон верова, и, покрстивши се, оста код Филипа и зачуђиваше се гледајући дела и знаке велике који се збиваху.
Кад апостоли који бејаху у Јерусалиму чуше да Самарија примиа реч Божју, послаше к њима Петра и Јована,
који, дошавши, молише за њих да приме Духа Светога,
јер још ни на једног од њих не беше дошао, а они бејаху само крштени у име Господа Исуса.
Тада Петар и Јован положише руке на њих, и они примише Духа Светога.
Кад Симон виде да се Дух Свети даје полагањем руку апостола, донесе им новце,
говорећи: Дајте и мени ову власт да кад положим руке на кога, он прими Духа Светога.
Али му Петар рече: Новци твоји с тобом да пропадну, кад си помислио да се дар Божји може за новце добити.
Нема теби дела ни удела у овоме, јер срце твоје није право пред Богом.
Покај се, дакле, од те своје бездушности и моли се Господу да би ти се -, ако је то могуће -, опростила помисао срца твога;
јер видим да си у горкој жучи и у везама неправде.
Симон одговори: Помолите се ви Господу за мене да не падне на мене ништа од онога што рекосте.
Тако посведочиви и проповедавши реч Господњу, вратише се Петар и Јован у Јерусалим, јављајући добру вест по многим селима самаријским.
Анђео Господњи проговори Филипу и рече: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу, а који је пуст.
Он уста и пође. И гле, човек Етиопљанин, евнух, велможа Кандакије, краљице Етиопске, који беше надгледник њезиних ризница, а беше дошао у Јерусалим на молитву,
враћаше се седећи на својим колима и читаше пророка Исаију.
Дух рече Филипу: Иди и приступи к тим колима.
Он одговори: Како бих то могао, ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне с њим.
Место из Писма које он читаше беше ово: "Одведе се ко овца на клање, и ко немо јагње пред оним који га стриже не отвори уста својих.
Суд се његов испуни у унижењу његовом. А потомство његово ко ли ће описати? Јер се живот његов истрже из земље."
Рече евнух Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе, или за кога другога?
Тада Филип, отворивши уста, и почевши од те тачке у Писму, јави му добру вест Исусусову.
Како иђаху путем, дођоше на једну воду, и евнух рече: Ево воде, шта ми смета да се крстим?
Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свога, можеш. А евнух одговори: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
Уставише кола и сиђоше оба на воду, и Филип крсти евнуха.
Кад изиђоше из воде, Дух Господњи узе Филипа, и више га евнух не виде. И док он, сав радостан, настављаше свој пут,
Филип се нађе у Азоту, одакле се крену, проповедајући јеванђеље у свим градовим кроз које пролажаше, док не стиже у Ћесарију.