Дела апостолска

Савле беше одобрио убиство Стефаново. Тог дана подиже се велика хајка на Цркву Јерусалимску, и сви се разбегоше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.

Људи побожни сахранише Стефана и много га оплакаше.

Савле пак раскопаваше цркву, јер иђаше по кућама и истериваше људе и жене их предаваше их у тамницу.

Они што се беху разбегли иђаху од места до места, проповедајући вест добре речи.

Филип, сишавши у град Самаријски, проповедаше Христа.

Цео је народ пажљиво слушао оно што говораше Филип, кад чу и виде чуда која чињаше;

јер из многих изиђоше зли духови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише.

И у ономе граду би велика радост.

У граду беше пре један човек, по имену Симон, који сеправљаше важан и чараше и довођаше у чудо народ самаријски.

Сви, мали и велики, слушаху га пажљиво и говораху: То је сила Божја која се зове Велика!

И зато га слушаху што их много времена чинима изненађиваше.

Али кад вероваше Филипу, који им јављаше јеванђеље о краљевству Божјему и о имену Исуса Христа, покрстише се и људи и жене.

И сам Симон верова, и, покрстивши се, оста код Филипа и зачуђиваше се гледајући дела и знаке велике који се збиваху.

Кад апостоли који бејаху у Јерусалиму чуше да Самарија примиа реч Божју, послаше к њима Петра и Јована,

који, дошавши, молише за њих да приме Духа Светога,

јер још ни на једног од њих не беше дошао, а они бејаху само крштени у име Господа Исуса.

Тада Петар и Јован положише руке на њих, и они примише Духа Светога.

Кад Симон виде да се Дух Свети даје полагањем руку апостола, донесе им новце,

говорећи: Дајте и мени ову власт да кад положим руке на кога, он прими Духа Светога.

Али му Петар рече: Новци твоји с тобом да пропадну, кад си помислио да се дар Божји може за новце добити.

Нема теби дела ни удела у овоме, јер срце твоје није право пред Богом.

Покај се, дакле, од те своје бездушности и моли се Господу да би ти се -, ако је то могуће -, опростила помисао срца твога;

јер видим да си у горкој жучи и у везама неправде.

Симон одговори: Помолите се ви Господу за мене да не падне на мене ништа од онога што рекосте.

Тако посведочиви и проповедавши реч Господњу, вратише се Петар и Јован у Јерусалим, јављајући добру вест по многим селима самаријским.

Анђео Господњи проговори Филипу и рече: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу, а који је пуст.

Он уста и пође. И гле, човек Етиопљанин, евнух, велможа Кандакије, краљице Етиопске, који беше надгледник њезиних ризница, а беше дошао у Јерусалим на молитву,

враћаше се седећи на својим колима и читаше пророка Исаију.

Дух рече Филипу: Иди и приступи к тим колима.

Филип притрча и чу Етиопљанина где чита пророка Исаију, и рече му: Разумеш ли то што читаш?

Он одговори: Како бих то могао, ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне с њим.

Место из Писма које он читаше беше ово: "Одведе се ко овца на клање, и ко немо јагње пред оним који га стриже не отвори уста својих.

Суд се његов испуни у унижењу његовом. А потомство његово ко ли ће описати? Јер се живот његов истрже из земље."

Рече евнух Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе, или за кога другога?

Тада Филип, отворивши уста, и почевши од те тачке у Писму, јави му добру вест Исусусову.

Како иђаху путем, дођоше на једну воду, и евнух рече: Ево воде, шта ми смета да се крстим?

Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свога, можеш. А евнух одговори: Верујем да је Исус Христос Син Божји.

Уставише кола и сиђоше оба на воду, и Филип крсти евнуха.

Филип се нађе у Азоту, одакле се крену, проповедајући јеванђеље у свим градовим кроз које пролажаше, док не стиже у Ћесарију.