Дела апостолска

Међутим Савле, још дишући претњом и убиством против ученика Господњих, отиде к првосвештенику,

и измоли од њега посланице за Дамаштанске синагоге, у сврху да ако нађе које присташе нове науке, људе или жене, да их свезане доведе у Јерусалим.

Док беше на путу и приближаваше се Дамаску, блесну одједном светлост с неба около њега.

Он паде на земљу, и чу глас који му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?

Него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш.

Људи који иђаху с њим беху зачуђени, јер чујаху глас, али никога не виђаху.

Савле уста од земље и мада су му очи биле отворене ништа не виђаше. Узеше га за руку и одведоше у Дамаск.

И три дана није видео, и није ништа јео ни пио.

У Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и њему рече Господ у једном виђењу: Ананија! - А он одговори: Ево ме Господе!

Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудину Таршанина, по имену Савла. Јер се он моли,

и у једном виђењу виде човека, по имену Ананија, који је улазио и полагао руке на њега да прогледа.

Ананија одговори: Господе, ја чух од многих за тог човека, колика зла учини светима твојим у Јерусалиму.

И овде има он власт од првосвештеника да веже све оне који призивају име твоје. -

Али му Господ рече: Иди, јер ми је он оруђе које сам изабрао да изнесе име моје пред народе и краљеве и пред синове Израиљеве,

и ја ћу му показати колико има да трпи за име моје.

Ананија изиђе, и кад уђе у кућу, положи руке на Савла, говорећи: Савле, брате, Господ Исус, који ти се појави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светога.

У тај исти час отпадоше од очију његових као неке љуске, и поврати му се вид.

Он тад уста и крсти се, и пошто поједе, окрепи се. Савле оста неколико дана с ученицима који бејаху у Дамаску,

и одмах је проповедао по синагогама да је Исус Син Божји.

Сви који га слушаху, чуђаху се, и говораху: Није ли ово онај који гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху то име, и овде дође да их повезане води првосвештеницима?

Савле постајаше међутим све јачи, и збуњиваше Јудеје који живљаху у Дамаску, доказујући за Исуса да је он Христос.

После неког времена договорише се Јудеји да га убију.

Али Савле дозна за њихов договор. Они га пред вратима дан и ноћ вребаху да би га убили.

Али га ученици узеше ноћу и у котарици га спустише преко зида.

Кад Савле дође у Јерусалим, гледаше да се дружи с ученицима. Али га се сви бојаху, јер не вероваху да је ученик.

Тад га Варнава узе са собом и доведе к апостолима, и каза им како на путу Савле виде Господа, који му проговори, и како је у Дамаску отворено проповедао у име Исусово.

И он је с њима улазио и излазио у Јерусалиму, и с поузданошћу је проповедао у име Господње.

Он говораше и препираше се и с Јелинистима али они гледаху да га убију.

Кад браћа сазнаше за то, испратише га у Ћесарију и натераше га да путује у Тарс.

Црква беше у миру по свој Јудеји и Галилеји и Самарији, уздижући се и напредујући у страху од Господа, и умножаваше се помоћу Духа Светога.

Како Петар обилажаше све свете, дође и к светима који живљаху у Лиди.

Он нађе тамо једног човека који се заваше Енеја, који већ осам година лежаше узет на одру.

Рече му Петар: Енеја, исцељује те Исус Христос, устани и уреди одар свој. И он одмах уста.

Сви становници Лиде и Асарона видеше га, и обратише се ка Господу.

У Јопи беше једна ученица по имену Тавита, што значи Срна. Она је чинила много добрих дела и милостиње.

У те дане она се разболе и умре. Тад је окупаше и метнуше у горњу собу.

А како је Лида близу Јопе, то ученици, чувши да је Петар у њој, послаше два човека да га моле да без одлагања дође до њих.

Петар уста и отиде с њима, и кад дође, уведоше га у горњу собу. Око њега скупише се све удовице плачући, и показаше му сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

Петар нареди да сви изиђу из собе, клече на колена и помоли се, и, окренувши се к телу, рече: Тавита, устани! - Она отвори очи и, видевши Петра, седе.

Он јој пружи руку и подиже је. Затим позва свете и удовице, и показа им је живу.

То се разгласи по својј Јопи, и многи вероваше у Господа.

Петар оста неко време у Јопи, код некога Симона кожара.