Павлова посланица Римљанима

Браћо! Жеља је срца мога и молитва моја к Богу да се они спасе.

Ја им сведочим да имају ревност за Бога, али без разума.

Не познајући правде Божје, и гледајући да своју правду утврде, они се не покорише правди Божјој;

јер Христос је завршетак закона, за оправдање свакога који верује.

Јер Мојсије овако описује правду која извире из закона: "Човек који те ствари испуни живеће кроз њих".

Али правда која извире из вере овако говори: Не реци у срцу своме: Ко ће се попети на небо? (то би било свести Христа с њега);

или: Ко ће сићи у бездан? (то би било извести Христа из мртвих).

Шта дакле говори она? Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме. А то је реч вере коју ми проповедамо.

Ако исповедаш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу своме да га Бог ускрсну од мртвих, бићеш спасен.

Јер се верујући од срца долази до правде, а исповедањем уста до спасења,

као што говори Писмо: "Који у њега верује неће се збунити".

И нема ту никакве разлике између Јудејина и Грка, јер они сви једног Господа имају, који је богат за све који га призивљу.

Али како ће призивати онога у кога не вероваше? А како ће веровати у онога за кога не чуше? А како ће чути за њега, ако га нико не проповеда?

А како ће проповедника бити, ако нису послани?-, као што стоји написано: "Красне ли су ноге оних који мира глас доносе, који добре вести доносе!"

Али сви не послушаше добру вест: јер Исаија говори: Господе, "ко верова проповедању нашему?"

Тако дакле вера долази од слушања проповеди, а проповед од речи Христове.

Али ја велим: Зар не слушаше? Напротив! "Глас њихов кроз целу земљу отиде, и речи њихове све до краја васељене."

Али ја велим: Зар не знаде Израиљ? - Први Мојсије говори: "Узбудићу ревност вашу народом који није народ, неразумним народом изазваћу срдњу вашу."

А Исаија смело говори: "Нађоше ме они који ме не потражише, јавих се онима који не питаше за ме."

Али о Израиљу говори: "Вас дан пружах руке своје к народу бунтовноме и противречивом."