Павлова посланица Римљанима

Говорим дакле: Је ли Бог одбацио свој народ? Нипошто! Јер сам и ја Израиљац, од потомства Аврамова, од колена Вењаминова.

Не одбаци Бог народа свога, који унапред позна. Или не знате што говори Писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља говорећи:

"Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје развалише, и ја остах сам, и сад траже живот да ми узму!"

А који му одговор даје Бог? - "Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише колена пред Валом."

Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости.

А ако је по милости, онда није по делима, јер милост већ не би била милост.

Шта дакле? Што искаше Израиљ, оно није постигао; а избор је то постигао, али остали отврднуше,

као што је написано: "Даде им Бог дух неосетљив, очи да не виде, и уши да не чују, до самога дана данашњега."

А Давид говори: "Трпеза њихова замка њима била, клопка, узрок пропадања и одмазда!

Заслепеле очи њихове - да не виде, и леђа њихова једнако погнута била!"

Говорим дакле: Јесу ли се спотакли да би пали? Нипошто! Него је од спотицања њихова дошло спасење паганцима, да би се и они покренули.

А ако је спотицање њихово богатство свету, и умаљење њихово богатство поганцима, колико ли то неће бити веће кад се сви обрате?

Јер вама говорим, паганцима; у колико сам ја апостол пганаца, хоћу да хвалим службу своју,

не бих ли како покренуо љубомору свога рода и спасао кога од њих.

Јер ако је одбацивање њихово било примирење свету, шта ће бити њихово повраћање него живот из мртвих?

Ако је квасац свет, то је и цело тесто, и ако је корен свет, то су и гране.

не хвали се на штету отпалих грана; а ако се хвалиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.

Ти ћеш дакле рећи: Одломише се гране да се ја прицепим.

Добро! С неверовања одломише се, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!

Јер кад Бог није природне гране поштедео, неће ни тебе поштедети.

Пази дакле на доброту и на строгост Божју: строгост над онима који отпадоше, а на себе доброту Божју, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.

А и они, ако не остану у неверовању, прецепиће се, јер је Бог моћан да их опет прицепи.

Јер кад си ти, одсечен од рођене дивље маслине, прицепио се на нерођену питому маслину, тим пре ће се они по природи својој прицепити на рођену своју маслину.

Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израиља отврдну, док не уђе целина паганаца.

И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова.

То ће бити савез мој с њима, кад им дигнем грехе њихове."

По јеванђељу, су они непријатељи, вас ради, али по избору љубљени су, отаца ради.

Јер дарови Божји и позивање његово не познају раскајања.

Као и ви што се некад супроћасте Богу, а сад сте с њиховог супроћења помиловани,

тако и они сада не хтеше послушати, да би милошћу која се вама учини и они били помиловани,

јер Бог затвори све људе у непослушност, да све помилује.

О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови! Јер

"Ко познаје мисао Господњу,

или ко му би саветник?"

Или ко му први даде што, да му се врати? Јер је од њега и кроз њега све. Њему слава на све векове! Амин!