Павлова посланица Римљанима

Слабога у вери примајте без спора о мишљењима.

Неко мисли да сме свашта јести, а ко је слаб тај једе зеље.

Који једе нека не укорава онога који не једе, а који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.

Ко си ти који судиш туђему слузи? Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара. Али ће се он одржати, јер има Бог моћ да га подржи.

Који пази на дане, Господу пази, а који једе Господу једе, јер хвали Бога, и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

Ни један од нас не живи сам за себе, и ни један не умире сам за себе.

Јер ако живимо, Господу живимо, а ако умремо, Господу умремо. Живели или умрли, дакле, Господњи смо.

Јер је за то Христос умро и живео, да влада и над мртвима и над живима.

Али ти, зашто осуђујеш брата свога?, и ти зашто презиреш брата свога? Јер ћемо сви изићи на Божји суд.

Јер је писано: "Жив сам ја, говори Господ, свако ће се колено преда мном поклонити, и сваки ће језик Богу славу дати."

Тако ће дакле сваки од нас дати Богу рачун за себе.

Зато не судимо више један другоме, него место тога гледајте да не чините ништа што би било камен спотицања или узрок падања брата вашега.

Знам и уверен сам у Исусу Кристу да ништа није погано по себи, осим ако није нешто погано ономе који мисли да је то погано.

Али ако је твој брат због каквог твог јела неспокојан, већ се не владаш по љубави. Не изазивај јелом својим пропаст онога за кога Христос умре.

Гледајте дакле да ваше добро не буде повод хуљењу.

Јер краљевство Божје није јело и пиће него правда и мир и радост по Духу Светоме.

Ко овако служи Христу, угодан је Богу и вредан људима.

Тако дакле да се старамо за мир и за оно чиме водимо на боље један другога.

Не квари дела Божја јела ради. Јер је све чисто, него је зло за човека који једе да постане камен спотицања.

Добро је не јести меса и вина не пити, и оно не чинити што би за твог брата било узрок спотицања или слабљења.

Веру коју имаш чувај сам за себе пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе у ономе што одобрава!

А онај који посумња у погледу онога што једе, крив је, јер он не ради по уверењу. Што год није плод уверења грех је.