Павлова посланица Римљанима

Дужни смо дакле ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби, а не да себи угађамо.

И сваки од вас да угађа ближњему на добро, за уздизање.

Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: "Ружења оних који те руже падоше на мене."

Јер што се унапријед написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо.

Бог устрајности и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Исусу Христу,

да сви заједно на једна уста славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.

Зато примајте један другога као и Христос што прими вас, на славу Божју.

Јер ја кажем да је Исус Христос био слуга обрезаних, да покаже истину Божју потврђујући обећања која су оцевима учињена,

И опет говори: "Веселите се народи с народом његовим".

И још: "Хвалите Господа сви народи, славите га сви народи!"

И опет Исаија говори: "Изићи ће шибљика од Јесеја, и устаће да народима влада. Народи ће у њега се уздати."

Бог надања да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље надања по сили Духа Светога.

Ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви пуни добрих наклоности и свакога разума, и да можете једни друге поучити.

Ипак вам, браћо, у погледу неких ствари некако смело писах, да бих пробудио ваше сећање ради милости која ми је дана од Бога,

да будем служитељ Исуса Христа у паганцима, да служим јеванђељу Божјему, да паганци постану принос угодан, посвећен Духом Светим.

Имам дакле хвалу у Исусу Христу за оно што Богу припада.

Јер се ја не бих усудио споменути оно што Христос није учинио кроза ме да доведе паганце на послушање речима и делима,

силом знака и чудеса, силом Духа Божјега, тако да од Јерусалима и околних места па све до Илирика обилно ширих Христово јеванђеље.

И тако се старах да проповедам јеванђеље, не где се Христос већ спомињаше, да на туђем темељу не зидам,

него, као што је написано: "Којима се не јави за њега видеће, и који не чуше за њега разумеће."

То ме и задржа много пута да не дођем к вама.

Али сад, не имајући више ништа што би ме у овим земљама задржало, а имајући жељу од много година да дођем к вама,

надам се да ћу вас видети на проласку, кад пођем у Шпанију, и да ћете ме отпратити онамо, пошто будем удовољио мало жељи својој да се међу вама нађем.

Сад идем у Јерусалим на службу светима.

Јер Македонија и Ахаја скупише неке прилоге за свете сиромахе који живе у Јерусалиму.

Оне то учинише драговољно, а и дужне су им биле, јер кад паганци добише део у њиховим духовним имањима, дужне су и оне њима у телесним помагати.

Кад то свршим и те прилоге њима предам, поћи ћу у Шпанију и свратићу код вас.

А знам да кад пођем к вама, поћи ћу с обилним благословом Христовим.

Молим вас, браћо, Господом нашим Исусом Христом, и љубављу Духа, борите се заједно са мном, молећи се Богу за мене,

да се избавим од неверних из Јудеје, и да прилози које носим у Јерусалим буду по вољи светима,

тако да с радошћу дођем к вама, ако Бог да, и да се код вас науживам мало мира.

А Бог мира нека је са свима вама. Амин!