Павлова посланица Римљанима

О човече, који год био, ти који судиш, ти се зато не можеш оправдати, јер осуђујући друге сам себе осуђујеш; јер ти који судиш, ти то исто чиниш.

А знамо да је суд Божји прав на оне који чине таква дела.

Или зар мислиш, ти човече, који судиш онима који то чине, а сам то чиниш, да ћеш да избегнеш суду Божјему?

Или не мариш за богатство његове доброте, његове трпељивости и његове великодушности, не признајући да те доброта Божја гони к покајање?

Али упорношћу својом и непокајаним срцем својим ти сабираш себи гнев за дан гнева и објављења праведног суда Бога,

који ће дати свакоме по делима његовим,

спремајући живот вечни онима који, устрајући у добрим делима, траже славу, част и бесмртност,

а немилост и гнев онима који пркосе и противе се истини и предају се неправди.

Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, у првом реду на Јудејина, па онда и на Грка!

А слава, част и мир свакоме који добро чини, у првом реду Јудејину, па онда и Грку!

Јер код Бога нема личних обзира.

Сви они који без закона сагрешише, без закона ће и пропасти; а који под законом сагрешише, по закону ће се осудити.

Кад паганци, који немају закона, сами од себе чине што је по закону, они, не имајући закона, сами су себи закон.

Они доказују да је дело закона записано у срцима њиховим, а сведоци су им за то савест и мисли којима се сами окривљују или правдају.

То ће се показати у дан кад ће Бог, по јеванђељу моме, по Исусу Христу пресудити тајна дела људска.

Ти који себе називаш Јудејином, који се ослањаш на закон, и хвалиш се Богом,

који познајеш вољу његову, и можеш да оцењујеш разлику ствари, - јер си научен од законом -;

ти који мислиш да си вођ слепима, светлост онима који су у тами,

наставник безумнима, учитељ незналицама, јер имаш правило науке и истине у закону;

ти који другога учиш, сам себе не учиш!

Ти који проповедаш да се не краде, ти крадеш; ти који говориш: не чини прељубе, ти чиниш прељубе; ти који се гадиш идоле, ти оскрнавиш светиње;

ти који се хвалиш законом, ти преступом закона Бога вређаш!

Јер се име Божје с вас хули међу паганцима, као што то стоји написано.

Обрезање помаже ако закон вршиш; али ако си преступник закона, обрезање је твоје постало необрезање.

Ако дакле необрезани прописе закона врши, неће ли се његово необрезање за обрезање узети?

И који је од рода необрезан, а извршује закон, неће ли он тебе осудити, који си и поред писма и обрезања преступник закона?

Није оно Јудејин који је то само споља, нити је оно обрезање које се на телу може видети;

него је оно Јудејин, који је то унутра, и чије је обрезање у срцу, по духу а не по слову. Таквоме је хвала не од људи него од Бога.