Павлова посланица Римљанима

Каква је дакле преиућност Јудеја, или која је корист од обрезања?

Оно је свакојако велико: прво у томе што су им поверене речи Божје.

А што неки не вероваше, хоће ли зато, то неверовање њихово верност Божју укинути?

То никако! Него Бог нека се призна да је истинит, а човек да је сваки лажа, као што стоји писано: "Да се праведан у речима својим нађеш, да победиш кад ти буду судили.

Али ако неправда наша Божју правду подиже, што ћемо рећи? Је ли Бог неправедан кад гнев свој одреши? (говорим као што прости људи говоре).

То никако! Јер како би иначе могао Бог судити свету?

Али ако истина Божја по мојој лажи постане јаснија, на славу његову, зашто још и као грешник да будем осуђен?

Зашто дакле да не чинимо зла да дође добро, као што неки, који нас клеветају, кажу да говоримо? - Њихово ће осуђење бити праведно.

Шта дакле? - Јесмо ли ми нешто више? Нипошто! Јер већ доказасмо да су сви, и Јудеји и Грци, под грехом,

као што стоји написано: "Никог нема праведног, нема га ни једног!

Нико није разуман, нико Бога не тражи. Сви су застранили, сви се покварили,

никог нема да добро учини, нема га ни једног!

Гроб отворен грло је њихово, језиком се својим за преваре служе и јед гујин је под уснама њиховим.

Уста су им пуна клетве и горчине,

брзе су им ноге да крв проливају,

пустош је и расуло на стазама њиховим.

Пута мира не познају,

нема страха од Бога у очима њиховим".

јер се делима закона нико неће оправдати пред њим; јер од закона долази познање греха.

Али се сад без закона јави правда Божја, а посведочена и од закона и од пророка;

правда Божја вером у Исуса Христа за све који верују. Нема у томе разлике.

Јер су сви сагрешили и лишени су славе Божје,

а без своје заслуге су оправдани милошћу његовом, откупом који је у Исусу Христу.

Њега одреди Бог, по цену крви његове, жртвом умилостивљења за оне који верују, да покаже праведу своју, јер остави без казне пређашње грехе,

почињене у време трпљења свога - да покаже, рекох правду своју у садашње време, да буде праведан он сам и да оправда онога који је од вере Исусове.

Где је дакле узрок тог хвалисања? Нема га. По каквом закону? Је ли по закону дела? Не, него по закону вере.

Јер ми мислимо да се човек оправдава вером без дела закона.

Је ли Бог само Бог Јудеја? Није ли он и Бог свих народа? Да, и свих народа;

јер је један Бог, који ће вером оправдати обрезане, а опет вером и необрезане.

Уништујемо ли ми дакле закон вером? - Нипошто! него га још потврђујемо.