Павлова посланица Римљанима



Павлова посланица Римљанима, глава 4


Што ћемо, дакле, рећи за Аврама, оца нашега, да је по пути стекао?

Tweet thisPost on Facebook

Ако се Аврам делима оправда, има зашто да се хвали, али не пред Богом.


Јер шта говори Писмо? Верова Аврам Богу, и то му се прими у правду."


Ономе који ради неко дело не броји се плата по милости, него по дугу,


а ономе који не ради дело, али верује у онога који оправдава бездушника, прима се вера његова у правду.


Тако и Давид изразује блаженство човека коме Бог прима правду неовисно од делау:


"Благо онима којима су опроштене кривице, којима су греси покривени!


Блажен човек коме Господ грех неурачуна."

Tweet thisPost on Facebook

Ово дакле блаженство је ли само за обрезане, или и за необрезане? - Јер ми говоримо да се Авраму прими вера у правду.

Tweet thisPost on Facebook

Како му се дакле прими? Је ли то било пре или после обрезања његовог? Он није још био обрезан, него је био необрезан.

Tweet thisPost on Facebook

И он прими знак обрезања као печат правде, коју доби вером, коју имаше пре обрезања, да би био отац и свих необрезаних који верују, да се и њима прими у правду;


и да би био отац обрезаних, који нису само обрезани, него који ходе по стопама вере оца нашега Аврама док је он још необрезан био.

Tweet thisPost on Facebook

Јер наслеђе света није обећано Авраму или потомству његовоме по закону, него по правди вере.


Јер ако су наследници они који су то по закону, узалудна је вера и пропада обећање.


Јер закон производи гнев, и где нема закона нема ни преступа.


Зато наследници постају вером, да то буде по милости, и да обећање остане тврдо свему потомству, не само ономе који је од закона, него и ономе које је од вере Аврама, који је отац свију нас,


као што стоји написано: "Поставих те оцем многих народа." Он је отац наш пред оним коме верова, пред Богом, који даје живот мртвима, и зове ствари које нису ту као да би ту биле.


Надајући се кад се није било ничему надати, он верова као што му би речено: "Тако ће бити потомство твоје."


И не ослабивши вером, не обазре се на то што је тело његово већ истрошено било, јер му беше око сто година, и што Сара више није била у стању да роди.


И не посумњао у обећање Божје неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу,

Tweet thisPost on Facebook

потпуно уверен да што обећа може и учинити.


Зато се то и прими њему у правду.

Tweet thisPost on Facebook

Али није писано само за њега да му се то прими,


него и за нас, којима ће се то примити, за нас који верујемо у онога који ускрсну од мртвих Господа нашега Исуса Христа,


који се предаде за грехе наше и ускрсну за оправдање наше.







This goes to iframe