Павлова посланица Римљанима

Или не знате, браћо (јер говорим људима који знају закона), да закон врши своју власт над човеком доклр је он жив?

Тако је удата жена птивезана законом за мужа докле он живи; али ако муж умре разреши се закона који је за мужавезиваше.

Зато дакле док јој је муж жив, биће браколомна ако пође за другога, али ако јој умре муж, разрешена је од закона, тако да не постаје браколомна ако пође за другога.

Тако и ви, браћо моја, ви сте телом Христовим предани били смрти што се закона тиче, да припаднете другоме, ономе који ускрсну из мртвих, да Богу плод донесемо.

Јер док бејасмо у пути, жудње грехова изазване од закона деловаху у удима нашим, тако да смо смрти плод доносили.

Али сад, умревши, избависмо се од закона који нас држаше, да служимо у новости духа, а не у застарелости слова.

Што ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? То никако! Него ја греха не познах осим кроз закон. Јер не бих познао жељу да закон не каза: Не зажели.

И грех, користећи се том приликом, побуди у мени кроз заповест сваку врсту жудњи; јер је грех без закона мртав.

А ја, будући некад без закона, ја живљах, али кад дође заповест, онда грех оживе,

и ја сам умрех, и нађе се да заповест која беше на живот, би мени дана на смрт.

Јер грех, искоришћујући прилику, заведе ме преко заповести, и уби ме њоме.

Закон је дакле свет и заповест света, праведна и добра.

Знамо заиста да је закон духован, али сам ја путен, продан греху.

Јер ја не знам шта чиним. Не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.

Ако ли оно чиним што нећу, признајем тиме да је закон добар;

а то више ја не чиним, него грех који пребива у мени.

Јер знам да добро не пребива у мени, то јест у пути мојој. Вољу имам у себи, али не и моћ да учиним оно што је добро.

Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу да чиним.

А кад чиним оно што нећу, већ то не чиним ја, него грех који пребива у мени.

Налазим дакле у себи овај закон: Кад хоћу да чиним добро, зло је при мени.

Јер се ја радујем закону Божјему по унутрашњем човеку,

али видим други закон у удима својим, који се супроти закону разума мога, и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим.

Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити из тела ове смрти?...

Нека је хвала Богу по Исусу Христу, Господу нашему... Тако дакле, ја по разуму своме служим закону Божјему, а по пути служим закону греха.