Павлова посланица Римљанима

Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Исусу Христу.

Јер је закон Духа који даје живот у Исусу Христу ослободио ме од закона греховног и смрти.

Јер, - што закону беше немогуће, јер му је пут одузимала снагу -, Бог је осудио грех у пути, пославши, због греха, Сина свога у пути једнакој пути греха,

да би се правда закона испунила у нама, који ходимо не по пути него по духу.

Јер који су по пути, путено су расположени, а који су по духу, духовно су расположени;

и путено је расположење смрт, а духовно је расположење живот и мир.

Јер је путено расположење непријатељство Богу, јер се оно не покорава закону Божјему, нити може.

А који по пути живе не могу бити Богу угодни.

Али ви не живите по пути, него по духу, само ако дух Божји пребива у вама. Али ако ко нема духа Христова, он није његов.

А ако је Христос у вама, онда јесте тело због греха мртво али је дух, услед оправдања, живот.

И ако је у вама дух онога који је ускрснуо Исуса из мртвих, то ће онај који је ускрснуо Христа из мртвих, оживети и ваша смртна телеса ради Духа свога, који пребива у вама.

Тако дакле, браћо, ми нисмо дужни пути да по пути живимо.

Јер ако живите по пути помрећете, али ако духом дела путена морите живећете.

Јер који се владају по духу Божјему, они су синови Божји.

Овај исти Дух сам сведочи духу нашему да смо деца Божја,

а ако смо деца и наследници смо; наследници дакле Божји, а сунаследници Христови, само ако са њим трпимо, да се са њим прославимо.

Ја држим да се муке садашњег времена не могу успоредити са будућом славом која ће се објавити у нама.

Јер створења стално чезну за откривењем синова Божјих;

јер су створења подложена таштини, (не по својој вољи него по вољи онога који их подложи) са надом

да ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје.

Јер ми знамо да сва створења у мукама рађања уздишу за тим даном.

И не само она, него и ми, који првине духа имамо, и ми сами у себи уздишемо у очекивању посињења, избављења тела свога.

Јер се ми у нади спасавамо. А нада која се види није нада; јер кад ко види што како ће му се још и даље надати?

Али ако се надамо ономе што не видимо, ми то с постојаношћу очекујемо.

Тако нам и Дух долази у помоћ у нашим слабостима, јер ми не знамо шта треба да тражимо у молитвама својим, него сам Дух посредује за нас уздисањем неисказивим.

А онај који испитује срца зна што је мисао Духа, јер он по Божјој вољи посредује за свете.

А знамо да све доприноси добру оних који Бога љубе, и који су по његовој намисли позвани,

јер које унапред позна, оне и одреди да буду слични обличју Сина његова, да би он био прворођени међу многом браћом.

А које унапред одреди, оне и позва, а које позва, оне и оправда, а које оправда, оне и прослави.

Шта ћемо дакле рећи за ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

Он који свог Сина не поштеди, него предаде за све нас, како да нам с њим све не дарује?

Ко ће оптужити изабранике Божје? Бог је ту који ће их оправдати,

ко ће их осудити? Исус Христос који умре, али и ускрсну, он је с десне стране Богу и моли за нас.

Ко ће нас раставити од љубави Христове? Невоља или туга, или прогонства или глад, или голотиња, или опасности, или мач? -, као што стоји написано:

"Сваки дан нас због тебе убијају, гледају нас као овце за клање."

Али у свему овоме побеђујемо по оном који нас је љубио.

Јер сигурно знамо да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње ни будуће ствари,

ни било што високо ни дубоко, ни друго какво створење, не може нас раздвојити од љубави Божје, која се појави у Исусу Христу, Господу нашему.