Павлова посланица Римљанима

Истину говорим у Христу, не лажем. То ми сведочи савест моја Духом Светим:

велику имам жалост и стална је туга у срцу моме,

јер бих желео да сам будем одвојен од Христа за браћу своју, која су ми род по пути,

који су Израиљци, чији су посинаштво и слава, и савези и закон, и богослужење и обећања,

и патријарси, и од којих је по пути и Христос, који је над свима, благословен Бог на све векове. Амин!

Али није да је реч Божја остала празна. Јер сви потомци Израиља нису Изриљ, и зато што су потомство Аврамово,

нису сви деца његова, него је речено: "По Исаку назваће ти се потомство".

То јест: Нису то синови по пути који су синови Божји, него се синови обећања сматрају као потомство.

Јер су ово речи обећања: "У ово време опет ћу доћи, и Сара ће добити сина."

И не само то, него је тако било и са Ревеком, која затрудне од самога Исака, оца нашега;

јер још док се деца не беху ни родила, нити учинила добра ни зла, - да остане Божја наредба о избору,

независно од дела, а по самој вољи онога који позива -, рече се Ревеки: "Већи ће служити мањему",

као што стоји написано: "Јаков ми омиле а омрзох на Исава".

Шта ћемо дакле рећи? Има ли неправде у Бога? Нипошто!

Јер он рече Мојсију: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се."

Тако дакле нити то зависи од нечије воље или о нечијег трчања, него од Божје милости.

Јер Писмо говори Фараону: "Зато те и подигох да на теби покажем моћ своју, и да се прогласи име моје по свој земљи".

Тако, дакле, кога хоће он милује, а кога хоће стегне.

Рећи ћеш ми: Зашто он још куди? Јер ко може противити севољи његовој?

Али ко си ти, човече, да се с Богом препиреш? Хоће ли лонац од глине казати ономе који га је начинио: "Зашто си ме тако начинио?"

Или зар лончар нема власти над глином, да од једне гуке начини један суд за част а други за просту употребу?

И шта да се каже ако је Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднео с великом трпељивошћу судове гнева приправљене за погибао,

и ако је хтео да покаже богатство славе своје на судовима милосрђа које унапред приправи за славу?

Тако нас он дозва не само из Јудеја, него и из паганаца,

као што и у Осији говори: "Назваћу народом својим народ који није мој народ, и нељубљену љубљеном;

и онде где ми се рече: Ви нисте мој народ, тамо ће се они назвати синови Бога живога."

А Исаија кличе Израиљу: "Кад би број синова Израињевих као морски песак био само ће се остатак спасти.

Јер ће Господ испунити потпуно и наскоро на земљи решење своје".

И као што раније рече Исаија: "Да нам није Господ над војскама потомства оставио, постали бисмо као Содом, једнаки Гомору бисмо били".