Павлова посланица Римљанима

Истину говорим у Христу, не лажем. То ми сведочи савест моја Духом Светим:

велику имам жалост и стална је туга у срцу моме,

јер бих желео да сам будем одвојен од Христа за браћу своју, која су ми род по пути,

који су Израиљци, чији су посинаштво и слава, и савези и закон, и богослужење и обећања,

и патријарси, и од којих је по пути и Христос, који је над свима, благословен Бог на све векове. Амин!

Али није да је реч Божја остала празна. Јер сви потомци Израиља нису Изриљ, и зато што су потомство Аврамово,

нису сви деца његова, него је речено: "По Исаку назваће ти се потомство".

Јер су ово речи обећања: "У ово време опет ћу доћи, и Сара ће добити сина."

И не само то, него је тако било и са Ревеком, која затрудне од самога Исака, оца нашега;

јер још док се деца не беху ни родила, нити учинила добра ни зла, - да остане Божја наредба о избору,

независно од дела, а по самој вољи онога који позива -, рече се Ревеки: "Већи ће служити мањему",

као што стоји написано: "Јаков ми омиле а омрзох на Исава".

Шта ћемо дакле рећи? Има ли неправде у Бога? Нипошто!

Јер он рече Мојсију: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се."

Тако дакле нити то зависи од нечије воље или о нечијег трчања, него од Божје милости.

Јер Писмо говори Фараону: "Зато те и подигох да на теби покажем моћ своју, и да се прогласи име моје по свој земљи".

Тако, дакле, кога хоће он милује, а кога хоће стегне.

Рећи ћеш ми: Зашто он још куди? Јер ко може противити севољи његовој?

Али ко си ти, човече, да се с Богом препиреш? Хоће ли лонац од глине казати ономе који га је начинио: "Зашто си ме тако начинио?"

Или зар лончар нема власти над глином, да од једне гуке начини један суд за част а други за просту употребу?

И шта да се каже ако је Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднео с великом трпељивошћу судове гнева приправљене за погибао,

и ако је хтео да покаже богатство славе своје на судовима милосрђа које унапред приправи за славу?

Тако нас он дозва не само из Јудеја, него и из паганаца,

као што и у Осији говори: "Назваћу народом својим народ који није мој народ, и нељубљену љубљеном;

и онде где ми се рече: Ви нисте мој народ, тамо ће се они назвати синови Бога живога."

А Исаија кличе Израиљу: "Кад би број синова Израињевих као морски песак био само ће се остатак спасти.

Јер ће Господ испунити потпуно и наскоро на земљи решење своје".

И као што раније рече Исаија: "Да нам није Господ над војскама потомства оставио, постали бисмо као Содом, једнаки Гомору бисмо били".

Шта ћемо дакле рећи? Да паганци, који нису тражили правде, постигоше правду, правду која долази од вере,

а Израиљ, који је тражио закон правде, није достигао до тог закона.

Зашто? Јер га Израиљ не тражи из вере, него као да извире из дела. Они се спотакоше на камен спотицања,

као што стоји написано: "Ево, мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, али који у њега верује неће се збунити".