Прва Павлова посланица Коринћанима
Прва Павлова посланица Коринћанима, глава 10
Нећу, браћо, да не знате да оцеви наши сви под облаком беху и сви кроз море прођоше;
и сви се у Мојсију крстише у облаку и мору,
сви једно јело духовно јеђоше,
и сви једно пиће духовно пише, јер пијаху из духовне стене која их пратијаше, а та стена беше Христос.
Али многи од њих не бејаху по Божјој вољи, јер пропадоше у пустињи.
То су примери нама, да немамо злих жеља, као они што их имаше.
Не постаните идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: "Седоше људи да једу и да пију, па усташе да играју."
Не предајмо се блуду, као неки од њих што се предаше и паде у један дан двадесет и три хиљаде.
Не искушавајмо Господа, као што га неки од њих искушаваше, и од змија изгибоше.
Не мрмљајте као неки од њих што мрмљаше, изгибоше од пустошника.
То се њима догађаше, да би служило за пример, а написа се за науку нама, на које су последња времена дошла.
Тако дакле ко мисли да стоји, нека пази да не падне!
Друго искушење не дође на вас осим човечјега, а Бог који је веран неће допустити да се преко снаге ваше искушате, него ће с искушењем спремити и средства да бисте му могли одолети, да изиђете из њега.
Зато љубљена браћо моја, бегајте од идолопоклонства.
Као паметним људима вам говорим; судите ви сами о ономе што говорим.
Чаша благослова, коју благослиљамо, није ли заједница у крви Христовој? Хлеб који ломимо није ли заједница у телу Христову?
И како има само један хлеб, то смо ми који смо многи, само једно тело, јер сви у једноме хлебу имамо заједницу.
Гледајте Израиљце по пути: који једу жртве нису ли заједничари с олтаром?
Шта дакле говорим? Да је месо жртвовано идолима нешто или да је идол нешто?
Није: него ја кажем да што се жртвује, злим духовима се жртвује, а не Богу, а ја нећу да сте ви заједничари са злим духовима.
Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске, не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
Или хоћемо да изазивамо гнев Господњи? Јесмо ли ми јачи од њега?
Све је слободно, али није све на корист; све је слободно, али све не иде на добро.
Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога нека тражи.
Све што се продаје на тргу једите, и ништа не испитујте ради савести;
јер је Господња и земља и што она садржи.
Ако вас ко од неверника позове и хоћете му ићи, једите све што се пред вас донесе, и не испитујте ништа ради савести.
Али ако вам ко рече: Ово је на жртву принесено! -, не једите и ради онога који вас на то опомиње и ради савести.
Не говорим за вашу савест, него за савест другога, јер зашто да мојој слободи суди туђа савест?
Ако ја једем, хвалу дајући, зашто да ме коре за оно ради чега ја хвалу дајем?
Ако дакле једете, ако пијете, или ако што друго чините, све на славу Божју чините.
Пазите да не будете на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни цркви Божјој,
као што и ја у свачему настојим да угађам свима, не тражећи своје користи, него корист многих, да се спасу.
