Прва Павлова посланица Коринћанима
Прва Павлова посланица Коринћанима, глава 11
Угледајте се на мене, као и ја у Христа.
Хвалим вас пак, браћо, што се у свачему мене сећате, и што држите упутства моја као што сам вам их предао.
Али хоћу да знате да је сваком човеку поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу.
Сваки човек који се с покривеном главом моли или пророкује, срамоти поглавара свога;
и свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти поглавара свога, као да је обријана.
Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је срамотно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
Али човек да не покрива главе, јер је обличје и слава Божја, а жена је слава мужевљева.
Јер није човек од жене, него је жена од човека;
јер човек није створен ради жене, него жена ради човека.
Зато жена, ради анђела, треба да има на својој глави знак власти од које она зависи.
Али нити је човек без жене, нити жена без човека у Господу.
Јер како је жена створена од човека, тако је човек извађен из жене, а све је од Бога.
Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу.
Не учи ли вас и сама природа да је човеку срамота ако гаји дугачку косу,
а жени да је дика ако гаји дугачку косу, јер јој је коса дана уместо копрене?
Ако ли ко хоће да се препире, ми таквога обичаја немамо, нити га имају цркве Божје.
Али док ово напомињем, не могу хвалити што се сабирате не да постанете бољи, него да постанете гори.
Прво дакле кад се сабирате, чујем да постоје распре међу вама, и нешто од тога верујем,
јер треба да међу вама има и разномишљености, да се они који су признати познају међу вама као такви.
Али кад се скупите, није то за то да се једе вечера Господња,
јер кад се седне за трпезу сваки узима своје јело, и један гладује, а други је пијан.
Зар немате кућа да у њима једете и пијете? Или не марите за Цркву Божју, те вређате оне који оскудевају? Што ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? У томе вас ја не хвалим.
Јер ја примих од Господа што вам и предадох; а то је да Господ Исус оне ноћи кад би предан узе хлеб,
и давши хвалу, преломи и рече: "Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас предаје; ово чините мени за спомен."
Тако узе и чашу, по вечери, говорећи: "Ова је чаша нови савез у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен."
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле он не дође.
Зато који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Сваки дакле да испитује себе па онда од хлеба да једе и од чаше да пије.
Јер ко не препознајући тела Господњега, осуду себи једе и пије.
Зато су међу вама многи слаби и болесни и многи су већ мртви.
Кад бисмо сами себи судили, не би се нама судило.
Али кад се нама суди, кажњава нас Господ да не бисмо заједно са светом осуђени били.
Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
Ако је неко гладан, нека једе код своје куће, да се не састајете тако да против себе изазовете осуду. Остало уредићу кад дођем.