Прва Павлова посланица Коринћанима

Када бих језицима људи и анђела говорио, а љубави не би имао, био бих као меденица која звечи или цимбал који јечи.

Кад бих имао и дар прорицања, и знање свих тајни и цело познање, и кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао премештам, а љубави не имао, био бих ништа.

И кад бих раздао све имање своје да сиромахе нахраним, и предао тело своје да се сажеже, а љубави не имао, ништа ми све то не би помогло.

Љубав је стрпљива, пуна доброте; љубав није завидљива, љубав се не узноси, не надима се;

не чини што не ваља, није користољубива, не раздражује се, није злослутна;

не радује се неправди, а радује се истини;

све подноси, увек верује, сваку наду чува, све сноси.

Љубав никада не гине, а пророштва ће свршити, и језици ће престати; и познање ће се исцрпсти.

Јер је наше познање само делимично и наше је пророковање само дјеломично,

али кад дође оно што је савршено, нестаће оно што је непотпуно.

Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете просуђивах, а кад постадох човек, нестаде оно што је било детиње.

Сад дакле остаје ово троје: вера, нада, љубав, али је љубав највећа међу њима.