Прва Павлова посланица Коринћанима

Тражите љубав. Тежите и за духовним даровима, а особито за прорицањем.

Јер који (страним) језиком говори, не говори људима него Богу; јер га нико не разуме, и то он духом тајне говори;

а који пророкује говори људима, утврђује их, бодри их и теши.

Јер који говори (страним) језиком себе уздиже, а који пророкује Цркву уздиже.

Ја бих хтео да сви ви говорите језике, али још више да пророкујете, јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај не тумачи, тако да се Црква уздигне.

А сад, браћо, кад бих ја дошао к вама језике говорећи, какву бих корист учинио ако вам не говорим по откривењу или по познању, или по пророштву, или по науци?

Ако ствари бездушне, које дају неки глас као фрула или харфа, не дају различне гласове, како ће се разумети шта се свира на фрули, или шта на харфи?

А ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој?

Тако и ви ако језиком не изречете реч разумљиву, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

Колико год на свету има различних језика, ни један није без гласова.

Ако дакле не знам вредност гласа, бићу туђ ономе коме говорим, и онај који ми говори биће мени туђ.

Тако и ви, који за духовним даровима тежите, настојте да се њима обогатите на уздизање Цркве.

Зато који (страним) језиком говори, нека се моли Богу да добије дар тумачења.

Јер ако се (страним) језиком молим Богу, мој се дух моли, али ум мој остаје бесплодан.

Што да се ради? - Молићу се духом али молићу се и умом: певаћу духом али певаћу и умом.

Иначе ако хвалу дајеш духом, како ће прост слушалац рећи "амин", по твом давању хвале кад не зна шта говориш?

Ти вршиш, истина, добру службу хвале, али се други са њом не користи.

Хвала Богу моме што говорим језике већма од свију вас;

али у Цркви волим пет разумљивих речи умом својим рећи, да се и други науче, него десет хиљада речи језиком.

Браћо! Не будите деца у просуђивању него у лукавству будите деца, а у просуђивању будите зрели људи.

У закону пише: "Преко људи другог језика, преко туђинских усана говорићу овоме народу, а ни тако неће ме слушати, говори Господ".

Зато су језици знак не за оне који верују, него за оне који не верују, а пророштво је знак не за оне који не верују, него за оне који верују.

Али ако сви пророкују и дође какав неверник или какав прост човек, биће уверен од свију и оцењен од свију,

и тајне ће се срца његова открити, и он, паднувши на лице своје, поклониће се Богу и прогласиће да је у истини Бог с вама.

Шта ће се дакле чинити, браћо? - Кад се сабирате, и сваки од вас има или песму, или науку, или језик, или откривење, или тумачење, нека све то буде на уздизање.

Ако има ко који говори (страним) језиком, нек то чине двојица или највише тројица, и то по реду, а један да тумачи.

Ако ли не буде никога да тумачи, нека ћуте у Цркви, и себи нека говоре и Богу.

А пророци два или три нека говоре, а други нек расуђују.

Ако ли се открива што некоме који седи, први нека ућути.

Јер можете сви један по један пророковати, - да се сви науче, и сви да се теше.

Духови пророчки покоравају се пророцима;

јер Бог није Бог забуне, него мира.

Жене ваше, - као и у свим Црквама светих, - да ћуте у збору, јер се њима не допушта да ту говоре, него треба да су покорне, као што то и закон каже.

Ако ли ноће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају, јер се жени не пристоји да говори у Цркви.

Да ли је од вас реч Божја изиђе? -, или самим вама дође?

Ако неко мисли да је пророк, или да је надахнут, нека разуме да оно што вам пишем, то су Господње заповести.

Ако ли ко то не зна, нека не зна.

Тако, браћо моја, старајте се за прорицање и не забрањујте говорити језицима.

Али све нека се уради пристојно и уредно.