Прва Павлова посланица Коринћанима

Напомињем вам, браћо, јеванђеље које вам објавих, које и примисте, у коме стојите,

којим се и спасавате, ако га држите како вам га објавих, јер бисте иначе узалуд веровали.

Предадох вам најпре како и сам примих, да Христос умре за грехе наше, по Писму,

и да би укопан и да ускрсну трећи дан, по Писму,

и да се појави Кифи, а затим дванаесторици.

После се појави једанпут пред више од пет стотина браће, од којих су многи још и сад живи, а неки помреше.

Затим се појави Јакову, па онда свима апостолима.

А после свију њих појави се и мени, као каквом недоношчету,

јер сам је најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних Цркву Божју.

Али по милости Божјој јесам што јесам, и милост његова што је у мени не би узалудна, него се потрудих више од свију њих, али не баш ја, него милост Божја која је са мном.

Био дакле ја или они, то ми проповедамо и то ви веровасте.

Ако нема ускрсења мртвих, то ни Христос не ускрсну;

и ако Христос не ускрсну, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.

И налазимо се пред Богом и као лажни сведоци, што против Бога сведочимо да ускрисну Христа, кога не ускрисну, кад мртви не ускрсавају.

Јер ако мртви не ускрсавају, то ни Христос не ускрсну.

Ако Христос не ускрсну, узалуд вера ваша и ви сте још у гресима својим.

И зато и они који помреше у Христу, пропадоше.

А ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесретнији смо од свију људи.

Али Христос већ ускрсну из мртвих, и би првенац од оних који умреше.

Јер као што по човеку дође смрт, по човеку дође и ускрсење мртвих.

И како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети,

али сваки у своме реду: првенац Христос, а затим они који припадају Христу, о његову доласку.

Онда ће доћи крај, кад преда краљевство ономе који је Бог и отац, пошто укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

Јер он треба да краљује докле не положи све непријатеље под ноге његове.

А последњи непријатељ који ће се уништити бит ће смрт.

Јер је све покорио под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је то осим онога који му покори све.

А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му све покори, да Бог буде све у свима.

Шта би иначе чинили они који се крсте ради мртвих? Ако мртви никако не ускрсавају, што се крштавају ради њих?

И ми зашто смо сваки час у опасности?

Сваки сам дан смрти изложен, тако ми, браћо, ваше славе, којом се дичим у Исусу Христу, Господу нашему.

Јер ако сам се по људске ствари борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист од тога? Ако мртви не ускрсшавају, "једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!"

Не варајте се! Зла друштва кваре добре обичаје.

Отрезните се као што треба и не грешите, јер неки не знају за Бога. На срамоту вашу вам то кажем!

Али ће рећи ко: Како ће ускрснути мртви? и у каквом ће телу доћи?

Безумниче! оно што сејеш не оживљује ако не умре.

И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго какво,

а Бог му даје тело како је одредио, и сваком семену тело које му приличи.

Није свака пут једнака пут, него је друга пут човечја а друга четвороножних животиња, и друга птичја, и друга рибља.

И има телеса небеских и телеса земаљских, али је други сјај небеских, а други земаљских.

Други је сјај сунца, а други је сјај месеца, и други је сјај звезда; а и звезда се од звезде у сјају своме разликује.

Тако и ускрснење мртвих: Сеје се тело распадљиво и оно ускрсава нераспадљиво.

Сее се просто, и ускрсава славно; сеје се нејако, и ускрсава силно;

сеје се тело путено, и ускрсава тело духовно. Ако има тело путено, има и тело духовно.

Зато је писано: "Први човек, Адам, постаде душа жива." Последњи Адам постаје дух који оживљује.

Али оно што је духовно није прво, него је прво путено, а духовно после долази.

Први је човек од земље, земаљски; други је човек небески.

Какав је земаљски такви су и земаљски, и какав је небески такви су и небески.

И како носимо обличје земаљскога тако ћемо носити обличје небескога.

А ово што говорим, браћо, то је да пут и крв не могу наследити краљевства Божјега, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.

Ево вам казујем тајну: Нећемо цели умрети, али ћемо се цели претворити,

у једанпут, у тренућу ока, на последњи знак трубе. Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити.

Јер ово тело распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно да се обуче у бесмртност.

И кад се ово тело распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: "Победа је смрт прогутала.

Где је, смрти победа твоја. где је, смрти, жалац твој?"

А жалац је смрти грех. И сила је греха закон.

Али Богу хвала, који нам даде победу по Господу нашему Исусу Христу.

Зато, браћо моја љубљена, будите чврсти и непоколебљиви, напредујући једнако у делу Господњему, знајући да труд ваш неће бити узалудан у Господу.