Прва Павлова посланица Коринћанима

И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима, него као с путенима, као с малом децом у Христу.

Млеком вас нахраних а не јачим јелом, јер га још не могосте, и ни сад још не можете поднети,

јер сте још путени. Јер кад су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли путени, и не поступате ли по човеку?

Јер кад говори ко: "ја сам Павлов", а други "ја сам Аполов", - нисте ли путени?

Ко је дакле Павле, и ко ли Аполо, до саме слуге које сте веровали, како коме Господ даде?

Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

Тако нити је онај што који сади, ни онај који залива, него Бог који даје да расте.

Онај који сади и онај који залива једнаки су, и сваки ће примити своју награду по своме труду.

По милости Божјој која ми је дана, ја као добар неимар поставих темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.

Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос.

Ако ли ко зида на томе темељу златом, сребром, драгим камењем, дрвом, сеном, сламом,

свачије ће дело изићи на видело, јер ће га дан показати, јер ће се оно огњем окушати, и огањ ће показати какво је чије дело.

А ако дело које је неко на том темељу подигао остане, тај ће примити награду,

а онај коме дело изгори имаће штету: он ће се сам спасти, али као кроз огањ.

Не знате ли да сте ви храм Божји, и да Дух Божји пребива у вама?

Ако руши ко храм Божји, срушиће њега Бог, јер је храм Божји свет, а то сте ви.

Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар по овоме свету, нека буде луд, да би постао мудар.

Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. јер је писано: "Хвата мудре у лукавству њихову."

И још: "Зна Господ помисли мудрих, зна да су ништаве."

Зато да нико не заснује славе своје на људима: јер је све ваше,

био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње или будуће ствари. Све је ваше,

и ви сте Христови, а Христос је Божји.