Прва Павлова посланица Коринћанима

Тако нека нас држе људи као слуге Христове и настојнике тајна Божјих,

Ја мало марим да ми судите ви или да ми суди који људски суд, а ни сам себи не судим,

јер се не осећам у ничему крив; али зато нисам још оправдан, а онај који мени суди Господ је.

Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће изнети на светлост што је сакривено у тами, и објавиће намисли срца. Тада ће сваки примити од Бога хвалу која му припада.

А ово, браћо, приметих за себе и за Апола вас рди, да се од нас научите да не идете даље од онога што је написано, и да се не надимате због једнога а против другога.

Јер ко тебе одликује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио?

Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас почесте да краљујете! О да бисте у истини краљевали, да бисмо и ми с вама краљевали!

Јер је Бог, чини ми се, од нас апостола направио последње међу људима, као оне који су смрти предани, јер постадосмо чудо и свету и анђелима и људима.

Ми смо луди Христа ради, а ви сте мудри у Христу. Ми слаби, а ви јаки; ви чашћени а ми презрени!

До овога часа трпимо и глад и жеђ и голотињу, и мучимо се, и потуцамо се,

и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;

кад хуле на нас, смерно говоримо. Постасмо као сметлиште света, измет свију до сад.

Не пишем ја ово да вас изгрдим, него вас опомињем као своју љубљену децу.

Јер и кад бисте имали и десет хиљада учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Исусу Христу јеванђељем родих.

Молим вас, дакле, угледајте се на мене.

Зато послах к вама Тимотеја, који ми је син љубљени и веран у Господу. Он ће вам казати који су путеви моји у Христу, и како ја свуда у свакој Цркви учим.

Неки се надуше, као да ја нећу доћи к вама.

Али ћу вам доћи ускоро, ако Бог да, па ћу да испитујем не речи него моћ оних који су се надули.

Јер краљевство Божје није у речи него у моћи.

Шта ви хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубављу и духом благости?