Прва Павлова посланица Коринћанима

У погледу онога што ми писасте, мислим да је добро ако човеку да се не додирне жене.

Али ради избегавања блуда сваки да има своју жену, и свака жена да има свога мужа.

Муж нека даје жени оно што је дужан да јој да, а тако исто и жена мужу.

Жена нема власти над својим телом, него муж, а тако исто ни муж нема власти над својим телом, него жена.

Ово говорим у име попустљивости, а не у име заповести.

Ја бих хтео да сви људи буду као ја; али сваки има свој дар милости од Бога: један на један, а други на други начин.

Неожењенима и удовицама велим: Добро им је ако остану као ја што сам.

Али ако нису уздржљиви, нека се жене и удају, јер је боље женити се него упаљивати се.

Ожењенима заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја,

(ако ли је пак раздвојена, да се више не удаје или нека се помири са својим мужем). И муж да не отпушта жене.

Осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља.

И жена ако има мужа који није верник, и он се приволи живети с њом, да га не оставља.

Јер се посвети муж који није верник женом која је верница, и посвети се жена која није верница мужем који је верник; јер би иначе деца ваша била нечиста, а сад су света.

Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо.

Јер што знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасити? - или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасти?

Само како је коме Господ уделио онако нека живи, по позиву што је од Бога примио. Тако ја по свим црквама учим.

Је ли ко позван као обрезан, нека остане обрезан; ако ли је ко позван као необрезан, нека се не обрезује.

Обрезање је ништа и необрезање је ништа, - него је све у држању заповести Божјих.

Сваки нека остане у оном стању у којем је био кад је позван.

Јеси ли био позван као роб, не узнемируј се за то, али ако можеш постати слободан, користи се тиме;

јер ко је позван у Господу као роб, слободњак је Господњи, а тако и ко је позван као слободан, роб је Христов.

Скупо сте откупљени; не постаните робови људима.

Сваки, браћо, у стању у коме се налазио кад је позван, у ономе нека остане пред Богом.

За девице немам заповести Господње, него дајем савет, као онај који сам добио милост од Господа да будем веран.

Ево дакле што ја мислим да је добро због тешких времена која се приближују: добро је човеку тако бити.

Јеси ли се привезао за жену, не тражи да разрешиш ту везу; ниси ли се привезао за жену, не тражи жене.

Ако си се оженио, ниси сагрешио: и девојка ако се удала, није сагрешила; - али ће имати такови невоље телесне, и ја бих хтео да вас избавим од њих.

Ево, што ја говорим, браћо, то је да је време кратко; и сад који имају жену нек буду као да је немају,

који плачу као да не плачу, који се радују као да се не радују, који купују као да немају,

и који овај свет уживају као да га не уживају - јер пролази обличје овога света.

Ја бих хтео да сте без бриге. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,

а ко је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. И опет има и разлике између жене и девице.

Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом, а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.

Ово говорим на корист вама самим, не да вам подметнем замку, него да вас водим ономе што је пристојно и способно да вас привеже да служите Господу без сметње.

Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову кћер да остане неудата и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, неће грешити, нека се уда.

Али који је тврдо решио, не силом, већ од своје воље, и у срцу своме одлучио да му кћер остане девица, добро чини.

Тако и онај који удаје своју кћер добро чини, а који не удаје боље чини.

Жена је привезана законом док јој живи муж, а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

Али је блаженија ако остане као што јест, по мом савету. А мислим да и ја имам Духа Божјега.