Прва Павлова посланица Коринћанима
Прва Павлова посланица Коринћанима, глава 8
Што се тиче јела које се жртвује идолима, знамо да сви о томе имамо познање. Познање надима, а љубав уздиже.
Ако ли ко мисли да што зна, тај није ни познао као што треба познати.
Али ако ко љуби Бога, Бог њега познаје.
А за јела која се жртвују идолима знамо да идоли нису ништа на свету, и да нема него само један Бог.
Јер ако и има створења која се зову богови, било на небу или на земљи, ако и има више богова и више господа,
ипак је нама само један Бог, Отац, од кога је све и чији смо ми, и један Господ, Исус Христос, крог кога је све и кроз кога смо и ми.
Али нема сваки то познање; јер неки по начину како још посматрају идоле, једу жртве као да су идолима посвећене, и савест њихова, слаба будући, погани се.
Али није то јело које нас приближује Богу; - ако га једемо не добијамо ништа више, а ако га не једемо немамо ништа мање.
Свакако пазите да ваша слобода не би како постала повреда за слабе.
Јер ако тебе који имаш познање, види ко у идолском храму где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, навести га да једе јела жртвована идолима?
И тако ће с твог познања пропасти слаби брат твој, за кога је Христос умре!
Грешећи тако према браћи и вређајући њихову слабу савест, Христу грешите.
Зато ако неко јело саблажњава брата мога, нећу никад јести меса да не саблазним брата свога.