Друга Павлова посланица Коринћанима
Глава 1
Павле, по вољи Божјој апостол Исуса Христа, и брат Тимотеј Цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
Милост вама и мир од Бога, Оца нашега и Господа нашега Исуса Христа.
Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе,
који нас теши у свакој невољи нашој, да бисмо утехом којом нас саме Бог теши могли утешити оне који су у каквој невољи.
Јер како муке Христове изобилују у нама, тако и утеха наша изобилује по Христу.
Ако смо ожалошћени, за вашу је утеху и спасење, а ако се утешимо и то је за вашу утеху и спасење, која се испуњава у трпљењу оних истих мука које и ми подносимо.
А надање наше тврдо је за вас, знајући да као што сте заједничари у трпљењу биће то и у утеси.
И нећемо, браћо, да не знате за невољу која нам се догоди у Азији, кад нам је и преко снаге наше тешко било, тако да се нисмо надали ни да ћемо живот свој сачувати.
И ми сматрасмо као сигурно да ћемо бити смрти предани, да не бисмо поздање своје у себе ставили, него у Бога који ускрсава мртве.
Он нас је избавио и избавиће од такве смрти, он, у кога се уздамо да ће нас и опет избавити,
помоћу и ваше молитве за нас, да милост коју примамо помоћу многих, буде многима повод да дају хвалу за нас.
Јер је наша слава у овоме: у сведочанству савести наше да је наше владање у свету, а особито према вама, било у светости и у чистоти пред Богом, а не у путеној мудрости, него по милости Божјој.
Не пишемо вам друго него оно што читате и што и сами признајете. А надам се да ћете и до краја признати,
као што сте делимично и признали, да смо ми ваша слава, као што ћете и ви бити наша слава у дан Господа нашега Исуса Христа.
У том уверењу хтедох најпре да дођем до вас, да бисте ви двоструку милост имали.
Хтео сам од вас да пођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, а ви да ме пратите у Јудеју.
Али кад сам ово хтео, јесам ли зато што лакомислено чинио? Или су одлуке моје, одлуке по пути, да буде у мене и "да" и "не"?
Али како је веран Бог, реч наша к вама не би "да и не".
Јер син Божји, Исус Христос, кога проповедасмо вама ја, Силван и Тимотеј, не би "да и не", него у њему би "да".
јер колико је до свих обећања Божјих, у њему стоји "да"; и зато се наш "амин" преко њега изговара на славу Бога.
А који нас утврди с вама у Христу и помаза нас, то је Бог,
који нас и забележи печатом, и метну залогу Духа у срца наша.
И ја за сведока Бога призивам на своју душу, да што нисам више дошао у Коринт, то је било да вас штедим;
не да ми владамо над вером вашом, него ми доприносимо вашој радости, јер сте ви чврсти у вери.
