Друга Павлова посланица Коринћанима
Друга Павлова посланица Коринћанима, глава 12
Треба хвалити се... али то не користи. Али ћу ипак доћи до виђења и откривења Господњих.
Знам човека у Христу који је пре четрнаест година (да ли у свом телу, не знам, или осим тела не знам -, Бог то зна) узнесен до трећега неба.
Језек.:11:24 Дела:14:20 Дела:22:17 Рим.:16:7 Рим.:16:10 2 Кор.:5:17 Гал.:1:22 1 Сол.:4:17 Откр.:12:5 И знам за тог човека (да ли у свом телу, или ван тела, не знам -, Бог то зна)
да би узнесен у рај, и да је чуо неисказиве речи, којих човеку није допуштено говорити.
Њиме ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, осим са слабостима својим.
А кад бих и хтео да се хвалим, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се ја од тога уздржавам, да не би ко више помислио за мене, него што види на мени или чује од мене.
И да се не бих понео с величине тих откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша, да се не поносим.
Три пута сам Господа молио да га уклони од мене,
и он ми рече: Доста ти је моја милост, јер се моја сила у слабости испољава. Радо ћу се дакле хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
Зато се добро сналазим у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогонствима, у тескобама за Христа, - јер кад сам слаб, онда сам силан.
Био сам безуман; ви ме на то натерасте. Требало је да ме ви хвалите, јер ни у чему нисам мањи од тих великих апостола, ако и нисам ништа.
Знаци мог апостолства појавише се међу вама у сваком трпљењу, у знамењима, у крепостима и чудесима.
У чему добисте мање од осталих Цркава, осим само што вам ја не бејах на терет? - Опростите ми ту кривицу.
Ево сам готов и по трећи пут да вам дођем, и нећу вам бити на терет, јер не тражим оно што је ваше, него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања стећи, него родитељи деци.
И ја ћу радо трошити и истрошћу и себе за душе ваше, па и десило се да љубећи ја вас одвише ви мене мање љубите.
Али нека буде и тако. Ја вам не бејах на терет, али као лукав човек добих вас преваром!
Јесам ли вас у чему оштетио преко кога од оних које слах к вама?
Умолих Тита да дође до вас, и с њим послах и другог брата. Је ли Тит што од вас тражио? Не ходисмо ли једним духом, не једним ли стопама?
Ви одавна мислите да се ми оправдавамо пред вама. Пред Богом и у Христу говоримо, и све то, љубљени, ми за ваше уздизање говоримо.
Јер се бојим да кад дођем, нећу вас наћи какве хоћу, и да ћу се и ја наћи пред вама каква ме нећете. Плашим се да не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, подметања, надимања, буне.
Да, плашим се да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, и не заплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и срамоту што починише.
