Друга Павлова посланица Коринћанима
Друга Павлова посланица Коринћанима, глава 3
Почињемо ли опет да се сами вама препоручујемо? Или требамо ли, као неки, препоручних посланица на вас или од вас?
Та ви сте наша посланица, написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;
који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на месаним таблицама, на срцима.
То уверење ми по Христу код Бога имамо.
То не значи да смо ми вредни замислити нешто, као да то од нас самих долази. Напротив: наша је вредност од Бога,
и он и учини нас вредне да будемо слуге новог савеза, не слова, него духа, јер слово убија, а дух оживљава.
И заиста, ако је служба која смрт даје, а која је, словима у камену урезана, била тако славна да синови Израиљеви не могаху погледати у лице Мојсијево од славе лица његова, која је била пролазна,
како ли неће још славнија бити служба Духа!
Ако је славна била служба која изрече осуђење, то је служба која изриче оправдање много изобилнија у слави.
И зато и оно што је било славно, није, по том поређењу, ни било славно поред славе која је узвишенија;
јер ако је славно било оно што је било пролазно, много је славније оно што је трајно.
Имајући, дакле, такву наду с великим поуздањем радимо,
и не радимо као Мојсије, који меташе копрену на лице своје, да синови Израиљеви не би могли угледати крај ономе што је било пролазно
Али њихов разум отупи. Јер им до самог овог дана стоји она копрена неоткривена кад читају Стари завет; и она се не диже, јер ње тек у Христу нестаје.
И до данас кад се чита Мојсије, стоји копрена на срцу њиховом.
Али кад се срца обраћају ка Господу, диже се копрена.
Господ је Дух, а где је Дух Господњи онде је слобода.