Друга Павлова посланица Коринћанима
Друга Павлова посланица Коринћанима, глава 5
Знамо заиста да ко се овај шатор, у коме ми на земљи пребивамо, уништи, имамо на небу зграду која је Божје дело, дом вечни, који није људска рука градила.
Зато и уздишемо у овом шатору, желећи се склонити у свој небески стан,
и да се обучени, а не голи нађемо.
Јер док смо у овоме шатору, тешко уздишемо, јер ми хоћемо не да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прогута оно што је смртно.
А онај који нас за то створи, то је Бог који нам даде залогу Духа.
Пуни смо, дакле, поуздања једнако, а знамо да док смо у овоме телу, далеко смо од Господа,
јер ми по вери ходимо, а не по ономе што гледамо;
пуни смо поуздања и више волимо оставити ово тело и код Господа пребивати.
Зато се и старамо да њему угодимо, било да смо у овоме телу или да га оставимо.
Јер сви треба да се јавимо на суду Христову, да примимо сваки по ономе што је ко у свом телу добро или зло учинио.
Познајући, дакле, страх од Господа, настојмо да уверавамо људе, а Богу смо познати, и надамо се да смо и вашим савестима познати.
Не препоручујемо се опет вама, него вам дајемо повод да се и ви с нама хвалите, да имате што одговорити онима који се хвале оним што је споља али није у срцу.
А ако се ја заносим, Богу се заносим; ако ли сам разабран, вама сам разабран.
Јер нас љубав Христова покреће, јер ми мислимо да ако један сам за све умре, то дакле сви умреше;
и да он за све умре зато да они који живе, не живе више ради себе, него ради онога који за њих умре и ускрсну.
Зато и ми од сада никога не познајемо по пути, - и ако Христа и познасмо по пути, сад га више не познајемо тако.
Ако је ко у Христу, он је ново створење; - старо прође, гле, све ново постаде.
Али је све то од Бога, који помири нас са собом по Христу, и даде нам службу помирења.
Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом, не урачунавши му греха његових, и метнувши у нас реч помирења.
Ми дакле вршимо службу посланика у име Христа, као да Бог кроз нас говори. Молимо вас у име Христово, помирите се с Богом!
Јер онога који не знадијаше греха, нас ради учини грехом, да ми постанемо у њему правда која пред Богом вреди.