Друга Павлова посланица Коринћанима

јер он говори: "У право те време ја услиших и у дан спасења ти помогох". Ево га сад право време, ево га сад дан спасења!

никакве ни у чему не дајемо саблазни, да се служби нашој не приговори,

него се у свему показујемо као слуге Божје: у великом трпљењу, у невољама, у бедама, у тешкоћама,

под ударцима, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

у чистоти, у познању, у пондошењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави истинској,

у речи истине, у сили Божјој, с оружјем којим правда и напада и брани се,

усред славе и усред срамоте, усред доброг и усред рђавог гласа, - сматрани као обманиоци, али увек истинити,

као незнани, али ипак познати, као они који умиру, а ево смо живи, као кажњавани, али не убијени,

као уцвељени, а који се ипак веселе, као сиромашни, а који много обогаћују, као они који ништа немају а све имају.

Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше рашири се.

Вама није тесно у нама, али вам је тесно у срцима вашим.

Вратите нам то једнаком мером, (као деци својој говорим) - ширите се и ви!

Не вуците туђег јарма с неверницима. Јер шта има правда заједничког с безакоњем? или какву заједницу има светлост с тамом?

Како да се слаже Христос с Велијаром?, или какав удео има верник с неверником?,

или како се слаже храм Божји с идолима? Јер смо ми храм Бога живога, као што рече Бог: "Уселићу се у њих, и живећу међу њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ."

Зато, "изиђите од њих, одвојите се од њих, говори Господ, не дирајте што је нечисто, и ја ћу вас примити,

и бићу вам отац, и ви ћете мени синови и кћери бити, говори Господ свемоћни."