Друга Павлова посланица Коринћанима

Саопштавамо вам пак, браћо, милост Божју, која се указа у Црквама Македонским.

Усред многих невоља, којима су окушане, њихова одушељвена радост и њихово велико сиромаштво изобиловаше у богатству дарежљивости њихове.

Јер по могућству своме (ја сам томе сведок) и преко могућства дарежљиви бејаху,

и многим нас молитвама молише да им чинимо милост да узмемо удела у помоћи намењеној светима.

И не само што су доприносили, као што се и надасмо, него се они сами најпре предаше Господу, а после нама по вољи Божјој.

Ми смо дакле умолили Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама то добротворно дело.

А ви како се у свему истичете у вери, у речи, у познању, у сваком старању и у љубави својој према нама, истичете се и у том добротворном делу.

Не говорим то у име заповести, него да бих, предочући вам туђе старање, окушао искреност ваше љубави.

Јер знате милост Господа нашега исуса Христа, да, богат, ради вас осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите.

То је савет који вам дајем, јер се то и приличи вама, који не само почесте радити, него сте још од лањске године то хтели да учините.

А сад довршујте то дело, да, као што би добра воља у одлуци, тако будете и у извођењу према снагама вашим.

Добра је воља, кад постоји, угодна према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема.

Јер се не ради о томе да се ви изложите немаштини да се другима помогне, него да буде свима једнако;

као што је написано: "ко је много скупио није претекло, а ко је мало скупио није му недостало".

Хвала нек је Богу што је у срце Титово метнуо једнако старање за вас;

јер он прими молбу нашу, и свежом ревношћу и својевољно полази да к вама дође.

Посласмо пак с њим и брата кога све Цркве хвале због јеванђеља,

и који је изабран од Цркава да путује с нама за ово дело добротворности, у коме ми служимо на славу самога Господа и за сведочанство наше добре воље

Ми тако радимо, да нас ко не покуди за обиље ових прилога којима се бавимо,

јер се ми старамо за оно што је добро не само пред Богом него и пред људима.

А посласмо с њима и брата кога у многим приликама познасмо да је усталац, а сад је и још више с великог поуздања у вас.

Што се тиче Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а што се тиче браће наше, они су посланици црквени, слава Христова.

Дајте им дакле пред Црквама доказ своје љубави и показујте им да имамо зашто да се хвалимо.