Друга Павлова посланица Коринћанима

За помоћ која је одређена светима не треба да вам пишем.

Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима, говорећи им да се Ахаја спреми још и од лањске године, и ваша равност одушеви многе.

Шаљем браћу да се хвала наша не испразни вама у овој ствари, него да будете спремни, као што сам говорио,

да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неспремне, не осрамотимо ми (да не речем ви) с те хвале.

Зато нађох за потребно позвати браћу да најпре иду к вама, и да се баве тим већ обећаним вашим прилозима, те да буде све готово, тако да испадне то као дело дарежљивости а не као дело тврдичења.

Знате да који мало сије, мало ће и пожњети, а који обилно сеје, обилно ће пожњети.

Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје.

И Бог може учинити да је међу вама изобилна свака милост, да имајући у свему свагда све што је потребно, изобилујете у сваком добром делу,

као што је писано: "просу, даде сиромасима, правда његова за навек остаје:"

Онај који "Даје семе сејачу и хлеб за храну његову," даће и вама и умножиће вам семе ваше, и уможиће плодове правде ваше.

Ви ћете тако у свему бити обогаћени за свако доброчинство које ће преко нас чинити да се даје хвала Богу.

Јер давање ове помоћи не само што испуњује потребе светих, него постаје још и богатим извором давања хвале Богу.

С обзиром на ту помоћ, хвале они Бога за ваше ревно признање јеванђеља Христова и за великодушност ваших дарова према њима и према свима,

и моле се Богу за вас, јер вас они воле за велику милост коју вам је Бог дао.