Павлова посланица Галатима

и сва браћа која су са мном, Црквама Галатијским:

Милост вама и мир од Бога Оца и од Господа нашега Исуса Христа,

који даде себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега,

коме слава на векове векова. Амин!

Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао по милости Христовој, и прилазите другом јеванђељу.

Не да има и друго јеванђеље, него има људи који уносе забуну код вас и хоће да изврћу јеванђеље Христово.

Али и кад бисмо и ми сами, кад би и анђео с неба јавио вама јеванђеље друкчије него што вам га ми јависмо, проклет да је!

Као што рекох, то и сад опет кажем: Ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што га ви примисте, проклет да је!

Желим ли ја сад људску или Божју наклоност? Или зар тражим људима да угађам? - Та кад бих ја још људима угађао, тад не бих био слуга Христов.

Изјављујем вам, браћо, да јеванђеље које сам ја јавио није од људи,

јер га ја не примих нити научих од људи, него га примих објављењем Исуса Христа.

Ви сте заиста чули какво је моје живљење некад било у Јудејству, и како сам жестоко гонио Цркву Божју и раскопавао је,

и како сам у Јудејству истакнутији био од многих врсника својих у народу своме, надахнут превеликом ревношћу за предања отаца својих.

Али кад би угодно ономе који ме изабра из утробе матере моје и призва ме милошћу својом,

да јави Сина свога у мени, да га ја објавим паганцима, ја тад не питах ни пути ни крви,

и не узиђох у Јерусалим к онима који су пре мене апостоли били, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

Три године после тога изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.

Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњега.

А што вам пишем, ево пред Богом кажем да не лажем.

Затим дођох у земље Сирске и Киликијске,

а бејах лицем непознат Христовим Црквама у Јудеји,

које беху само чуле да се говори: "Онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју некад раскопаваше."

И оне су слављаху Бога с мене.