Павлова посланица Галатима
Павлова посланица Галатима, глава 2
Четрнаест година после тога, опет изиђох у Јерусалим с Варавом, узевши са собом и Тита,
и то изиђох по откривењу. И ја казах њима јеванђеље које проповедам паганцима, и нарочито то казах онима који су били највиђенији, да не трчим, или да не бих трчао узалуд.
Али Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би присиљен да се обрезује.
И то ради лажне браће, која се крадом привукоше и ушуњаше међу нас, да уходе слободу коју имамо у Исусу Христу, с намером да нас заробе.
Ми њима ни за час не попустисмо, и противисмо се њиховим захтевима, да би истина јеванђеља остала међу вама.
А они који су били највиђенији -, какви били да били раније, ја ништа не марим (јер Бог нема личних обзира) -, они који су били највиђенији ништа ми не наметоше,
него насупрот, увиђајући да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру међу обрезанима,
(јер онај који је учинио Петра апостолом међу обрезанима; онај учини и мене апостолом међу паганцима),
и познавши милост која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматрају као стубови, дадоше мени и Варнави ортачку руку, да бисмо пошли ми к паганцима, а они к обрезанима.
Само нам препоручише да се споменемо сиромаха, за које сам и пазио да се старам.
Али кад Кифа дође у Антиохију, у очи му противстадох, јер беше зазоран.
Јер пре, док не дођоше неки Јаковљеви одасланици, јеђоше с паганцима, а кад они дођоше, устручаваше се и одвајаше се од страха од обрезаних.
И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да и Варнава би заведен од њиховог дволичења.
Кад ја видех да не иду право по истини јеванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти, који си Јудејин, пагански а не јудејски живиш, зашто нагониш паганце да живе јудејски?
Ми смо по рођењу Јудеји а не грешници пагански,
али знајући да човека не оправдавају дела закона, него само вера у Исуса Христа, то и веровасмо у Исуса Христа, да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона, јер се делима закона никаква пут неће оправдати.
Али ако се ми, који тражимо да се оправдамо Христом, нађемо и сами грешници, је ли зато Христос службеник греха? Нипошто!
Јер ако ја президам оно што развалих, показујем да сам преступник,
јер сам ја по закону закону умро да Богу живим. С Христом се разапех.
А ако живим, не живим ја, него живи у мени Христос. Ако ја сада живим у пути, то живим у вери Сина Божјега, који ме је љубио и који је себе за мене предао.
Не одбацујем ја милост Божју, јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
