Павлова посланица Галатима

Док је наследник дете, ја велим да се он ни у чему не разликује од роба, ако и јесте господар од свега;

неего је он под заповедницима и старатељима до рока који је отац одредио.

Тако и ми док бејасмо нејаки, бејасмо у ропству стихија света;

а кад се навршише времена, посла Бог Сина свога, који је рођен од жене, и рођен под законом,

да откупи оне који су били под законом, да бисмо ми примили посињење.

И како сте ви синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша који кличе: Ава! Оче!

Тако већ ниси више роб него син, а ако си син и наследник си по милости Божјој.

Али ви раније, не познајући Бога, служисте боговима који то нису по природи својој;

али сад, познавши Бога, или боље: познати будући од Бога, како да се опет враћате на слабе и јадне стихије, којима опет хоћете да робујете?

Ви пазите на дане и месеце, на времена и на године!

Бојим се да сам се узалуд трудио око вас!

Будите као ја што сам, јер сам ја као и ви што сте. Браћо молим вас!

Ништа ми ви не учинисте на жао. А знате да вам у слабости тела први пут проповедах јеванђеље.

И не презресте ме, нити омрзосте због невоља пути моје, него ме примисте као анђела Божјега, као Исуса Христа.

Где је сад оно ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, да је то било могуће, извадили били и очи своје да их мени дате.

Зато ли вам постадох непријатељ, што вам говорим истину?

Ревност коју они имају према вама није чиста, него они хоће да вас одвоје од нас, да ви њима ревнујете.

А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

Децо моја, од које опет осећам муке порођаја докле се Христос не образује у вама,

хтео бих да сам сад код вас, па да изменим говор свој, јер се бринем за вас.

Кажите ми ви који хоћете да будете под законом, разумете ли ви закона?