Павлова посланица Галатима

Браћо! ако и упадне човек у какав грех, ви који сте духовни исправљајте га духом благости. Али чувај себе, да и ти не будеш искушан!

Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов.

Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује.

Сваки нека испита своја дела, и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога.

Јер ће сваки своје бреме носити.

Који се учи речи, нека даје део од свакога добра свога ономе који га учи.

Не варајте се. Бог се не да ружити. Шта човек посеје, оно ће и пожети.

Јер ко сеје у своју пут, од пути ће трулење пожњети, а ко сеје у дух, од духа ће живот вечни пожњети.

А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако не сустанемо.

Зато дакле док прилику имамо, да чинимо добро свакоме а особито браћи по вери.

Видите како крупним словима вам написах руком својом.

Сви они који хоће да постану по пути угодни, нагоне вас да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

Јер ни сами обрезани се не држе закона, него они хоће да се ви обрезујете, да се вашом пути хвале.

А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет, и ја свету.

Јер није ништа бити обрезан или необрезан. Оно што јест нешто то је бити ново створење.

И колико их год по овоме правилу живе, на њима нек је мир и милосрђе и на Израиљу Божјему!

Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу своме носим.

Милост Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо! Амин!