Павлова посланица Ефесцима
Павлова посланица Ефесцима, глава 4
Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује знању у које сте позвани,
са сваком понизношћу и благошћу, с трпљењем сносећи један другога у љубави,
старајући се да одржите јединство духа свезом мира.
Једно је тело и један дух, као што сте и позвани к једној самој нади знања свога.
Један је Господ, једна вера, једно крштење.
Један је Бог и Отац свију, који је над свима и код свих и у свима.
Али свакоме се од нас даде милост по мери дара Христова.
Зато је речено: "Изишавши на висину одведе сужње и људима даре даде".
А што изиђе значи осим да и дође у најдоње крајеве земље?
Који сиђе, то је онај исти који и изиђе изнад свију небеса да све испуни.
И он је дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као јеванђелисте, а једне као пастире и учитеље,
на усавршавање светих за дело службе и за уздизање тела Христова,
докле достижемо сви у јединство вере и познање Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста висине Христове,
да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи људској, путем преваре:
Него владајући се по истини у љубави, да у свему израстемо у ономе чији је главар Христос.
По њему, и благодарећи везама његове помоћи, цело тело, добро састављено и сложено, расте по снази потребној сваком уду његовом, и уздиже се у љубави.
Ово је дакле оно што говорим и изјављујем у Господу: Да више не ходите као паганци, који ходе таштини мисли својих.
Они имају памет тамом покривену, туђи су животу Божјему, с незнања које је у њима, с окамењења срца њихова.
Изгубивши сваки осећај, предадоше се беспућу, да почине сваке нечистоте и лакомства.
Али ви тако не познасте Христа,
ако разумете и ако се по истини која је у Христу, научисте
да одбаците, - што се тиче вашег ранијег живота, - старога човека, који се у варљивим жељама распада,
и да се обновите духом ума свога,
и обучете у новог човека, који је створен по Богу, у правди и у светости истине.
Одбацујте зато лаж и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо ми уди једни према другима.
Ако се и гневите, немојте грешити, а сунце да не зађе у гневу вашему.
И не дајте приступа ђаволу.
Који је крао више да не краде, него да ради, да би, чинећи добро рукама својим, имао шта давати ономе који је у оскудици.
Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра реч, која служи уздизању, и саопћује милост онима који је слушају.
Не ожалошћујте Светога Духа Божјега, којим сте запечаћени за дан избављења.
Свака горичина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас.
Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио.
