Павлова посланица Филипљанима

Ако има, дакле, која утеха у Христу, или ако има које блаженство у љубави, ако има која заједница духа, ако има милосрђа и самилости,

усавршујте радост моју, имајући један исти осећај, једну исту љубав, једну исту душу и једну исту мисао.

Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе.

И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист,

имајући међу собом оне осећаје који беху у Исусу Христу,

који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом,

и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.

Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом,

да се на име Исусово приклони свако колено на небу, на земљи и под земљом,

и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

Тако, љубљени моји, као што свагда слушасте, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас,

јер је Бог онај који вам даје вољу и деловање према своме благовољењу.

Све чините без роптања и без колебања,

да будете беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светлите као буктиње у свету,

носећи реч живота; и ја ћу моћи да се у дан Христов похвалим да ми трка и труд нису били узалудни.

А ако и будем постављен као налив на жртву и на службу вере ваше, радујем се и сам и радујем се и са свима вама.

Тако и ви радујте се исто тако, и радујте се и са мном.

Надам се у Господа Исуса да ћу ускоро послати к вама Тимотеја, да се и ја сам охрабрим разабравши како сте ви.

Ја никога немам овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас,

јер сви своју корист траже, а не корист Исуса Христа.

Ви знате да је он окушан на делу, јер се посвети са мном служби јеванђеља, као дете с оцем својим.

Њега дакле надам се да ћу вам послати чим сазнам за исход стања у коме се налазим,

а уздам се у Господа да ћу и сам ускоро к вама доћи.

Сматрао сам за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, помагача и друга свога у војевању, по коме сте ви мени послали средства за потребе моје;

јер он жељаше вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Он је био заиста на смрт болестан, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Зато га послах да се што пре обрадујете, кад га опет видите, а и ја да будем мање жалостан.

Примите га дакле у Господу са сваком радошћу, и поштујте такве људе.

Јер за дело Христово дође он до саме смрти, не жалећи свој живот да надокнади ваше одсуствовање у услузи коју сте ми учинили.