Павлова посланица Филипљанима
Павлова посланица Филипљанима, глава 2
Ако има, дакле, која утеха у Христу, или ако има које блаженство у љубави, ако има која заједница духа, ако има милосрђа и самилости,
усавршујте радост моју, имајући један исти осећај, једну исту љубав, једну исту душу и једну исту мисао.
Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе.
И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист,
имајући међу собом оне осећаје који беху у Исусу Христу,
који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом,
него је сам себе свлачио, узевши обличје слуге, поставши као и други људи,
и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.
Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом,
да се на име Исусово приклони свако колено на небу, на земљи и под земљом,
и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.
Тако, љубљени моји, као што свагда слушасте, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас,
јер је Бог онај који вам даје вољу и деловање према своме благовољењу.
Све чините без роптања и без колебања,
да будете беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светлите као буктиње у свету,
носећи реч живота; и ја ћу моћи да се у дан Христов похвалим да ми трка и труд нису били узалудни.
А ако и будем постављен као налив на жртву и на службу вере ваше, радујем се и сам и радујем се и са свима вама.
Тако и ви радујте се исто тако, и радујте се и са мном.
Надам се у Господа Исуса да ћу ускоро послати к вама Тимотеја, да се и ја сам охрабрим разабравши како сте ви.
Ја никога немам овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас,
јер сви своју корист траже, а не корист Исуса Христа.
Ви знате да је он окушан на делу, јер се посвети са мном служби јеванђеља, као дете с оцем својим.
Њега дакле надам се да ћу вам послати чим сазнам за исход стања у коме се налазим,
а уздам се у Господа да ћу и сам ускоро к вама доћи.
Сматрао сам за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, помагача и друга свога у војевању, по коме сте ви мени послали средства за потребе моје;
јер он жељаше вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
Он је био заиста на смрт болестан, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
Зато га послах да се што пре обрадујете, кад га опет видите, а и ја да будем мање жалостан.
Примите га дакле у Господу са сваком радошћу, и поштујте такве људе.
Јер за дело Христово дође он до саме смрти, не жалећи свој живот да надокнади ваше одсуствовање у услузи коју сте ми учинили.